Zanima me sta mislite, koliko racunar moze da koristi danasnjem studentu, i da li se mozda moze reci da je neophodan?

Ako je neophodan, da li je bolje da svaki student raspolaze prenosivim racunarom?

Ja mislim da je danas laptop potreban svakom studentu. Racunar je neizbezna stvar i bolje je sto ranije savladati rad sa njim. Posto fakultet nije u stanju da obezbedi stotine racunara za svaku salu, mislim da je posedovanje licnog prenosivog racunara neophodno.

Pogodnosti su ocigledne. Studenti koji zive u domovima, ili iznajmljenim stanovima, obicno ne raspolazu sa puno prostora. Desktop racunar zahteva mnogo vise mesta od laptop racunara - veliko kuciste, veliki monitor, prostor za tastaturu, itd itd. Laptop racunar je daleko kompaktniji, moze da se rasklopi i moze da se skloni.
Drugo, studenti se cesto krecu. Oni koji recimo, studiraju u Beogradu, a nisu iz Beograda imaju obicaj da putuju kuci bar jednom mesecno.
Preko raspusta ili vikenda, nije bas zgodno nositi 20kg habaste opreme u vidu racunara i njegovih periferija, mnogo je lakse staviti laptop u torbu ili ranac, a torbu na ledja.
Trece, ako racunar sme da se koristi na fakultetu za neke vezbe, ili ako je cak i obavezan na nekim kompjuterskim predmetima, mnogo je bolje imati sa sobom stalno sve svoje podatke, nego setati ih na nekim prenosivim medijima, diskovima, disketama, usb drajvovima, gde ne znate hoce li uopste moci da se prenese na racunar koji cete koristiti, i gde ne znate kakve zastite ili ogranicenja taj racunar uopste ima.


Jedina losa strana moze biti cena. Pristojan racunar ako kosta 1000e, laptop slicnih performansi kosta barem 1500, ako ne i vise.

slazem se, cak bih dodala da je lap top preporucljiv i drugim tehnicarima i inzenjerima...sve prednosti prenosivog racunara necu da nabrajam ... jos kad bi stvarno bio dostupan svima nama (sa ekonomske tacke gledista),
recimo da jeste ili da ce u buducnosti biti onda je pitanje kada zapoceti aktivno koriscenje racunara na faksu?! to me podseca na dilemu da li klinci u osnovnoj treba da koriste digitron pre nego sto nauce sve operacije - nista lakse nego pritisnuti dugme ili ikonicu...ovo kazem jer nas faks upisuju ljudi iz raznih srednjih skola koji jedva da su videli ciglu i crep... bitan je mislim proces razmisljanja i razvoj ideje a komp je samo ali samo alat i to moze biti odlican alat u dobrim rukama.... sto ce reci da studenti treba da stasaju da bi komp koristili na pravi nacin
e sad, zivo me zanima kako to rade tamo negde vani, predpostavljam da je \"tamo negde u belom svetu\" to sve vec usaglaseno, dok mi ovde izmisljamo toplu vodu i pitamo se zasto smo pocepali pantalone na ekser na stolu za koji se kaci sina umesto da svaki sto ima svoju sinu ( negde si to vec pisao)...
sve u svemu ... ovde NISTA nije u redu... ali dokle god ima MLADIH ljudi koji postavljaju pitanja, i traze resenja i odgovore ima nade da \" ta topla voda\" stigne i u ove krajeve

pozdrav za entuzijazam

slazem se, cak bih dodala da je lap top preporucljiv i drugim tehnicarima i inzenjerima...sve prednosti prenosivog racunara necu da nabrajam ... jos kad bi stvarno bio dostupan svima nama (sa ekonomske tacke gledista),
recimo da jeste ili da ce u buducnosti biti onda je pitanje kada zapoceti aktivno koriscenje racunara na faksu?! to me podseca na dilemu da li klinci u osnovnoj treba da koriste digitron pre nego sto nauce sve operacije - nista lakse nego pritisnuti dugme ili ikonicu...ovo kazem jer nas faks upisuju ljudi iz raznih srednjih skola koji jedva da su videli ciglu i crep... bitan je mislim proces razmisljanja i razvoj ideje a komp je samo ali samo alat i to moze biti odlican alat u dobrim rukama.... sto ce reci da studenti treba da stasaju da bi komp koristili na pravi nacin
e sad, zivo me zanima kako to rade tamo negde vani, predpostavljam da je \"tamo negde u belom svetu\" to sve vec usaglaseno, dok mi ovde izmisljamo toplu vodu i pitamo se zasto smo pocepali pantalone na ekser na stolu za koji se kaci sina umesto da svaki sto ima svoju sinu ( negde si to vec pisao)...
sve u svemu ... ovde NISTA nije u redu... ali dokle god ima MLADIH ljudi koji postavljaju pitanja, i traze resenja i odgovore ima nade da \" ta topla voda\" stigne i u ove krajeve

pozdrav za entuzijazam

kao sto vidis ovi forumi su novost za mene - dok nisam imala kablovsku nisam se ni trudila a sad me sramota sto ne znam ni da odgovorim na forumu...ali nikad nije kasno aktivirati se

Mislim da je Aburub( pitam se sta li to vazi) jako lijepo odgovorila na to. Digitron nije neophodan, on samo brze i preciznije radi ono sto svi mi mozemo. Isto tako ni kompjuter u arhitekturi ama bas nikada nece biti neophodan, a vec je jako praktican. Ali zar da od prvog razreda koristimo digitron. Pa zamislite samo. Onda kad na prvoj godini budu dozvoljeni lap/topovi tada ce... think abouth it!

Mislim da mesate babe i zabe.

Naravno da ne treba da se koristi digitron u prvom razredu osnovne skole, ali s obzirom da zivimo u IT dobu, odmah posle azbuke, sabiranja i mnozenja bi trebalo da se uci i programiranje (ili barem upotreba racunara).

Crtati sinama i lenjirima i rucno tusirati crteze ima isto smisla koliko i racunanje statike i mehanike napamet. Pre 40 godina se za racunanje kontinualnog nosaca koristio siber, pre 20 je to bio digitron, i vec je zahtevao mnogo vece znanje da bi se koristio. Pa ja ni danas nisam upoznao nikog ko zna da koristi sve funkcije na prosecnom naucnom digitronu. Tako isto kompjuteri zahtevaju jos vise spreme da bi se koristili, pre svega osnovna kompjuterska pismenost, a posle sto su programi slozeniji i sto se vise inzinjeri na njih oslanjaju mislim da je potrebno poznavanje i materije (primera radi beton, celik, statika) i nekih osnova programiranja .

Kao primer uzimam 3d modelovanje (ne zavise bas ljudski zivoti od toga kao kad se racuna nosivost stuba, ali je ipak ozbiljna delatnost), pre 10 godina bilo je komplikovano, dugotrajno, retko i cenjeno izraditi kompjuterski model za potrebe arhitektonske prezentacije.
Nije bilo pametnih programa, radilo se sve u programima za animaciju koji nisu pravili razliku izmedju dinosaurusa za potrebe filma i profila prozora za potrebe arhitekture. Ovo smatram za \"rucni pristup\", svaki zid, svaki krov, svaki prozor se posebno pravi i moraju da se poznaju osnovni principi modelovanja.
Pre 5 godina su postali popularni \"pametni\" programi, na nasim prostorima je najpoznatiji arhicad. Neko bez ikakvog iskustva sa 3d modelovanjem je mogao da sedne, i za sat vremena da napravi model kuce samo crtajuci osnove. Medjutim, cesto su se pojavljivali bagovi, koji bi se u tradicionalnom 3d programu lako resili remodelovanjem (isto kao gumicom ili ziletom na obicnom papiru) ali u pametnim programima niti postoji mogucnost niti je korisnik dovoljno strucan da to izvede.

Danas su pametni programi jos pametniji, ali i daleko mocniji, i najbolje ih mogu iskoristiti ljudi sa iskustvom. Laik moze sad da digne jos bolji 3d model, ali profesionalac moze da digne savrsen 3d model, mnogo brze nego pre.

Isto tako je i sa draftingom odnosno 2d-om. Ja i dalje koristim autocad samo za povlacenje linija, svaki profil, svaki presek, i svaki sloj zida posebno crtam. Jednostavno nisam dovoljno strucan, i objekti su previse komplikovani da bi se uradio jedan model iz kog bi se izvlacili kotirani i obelezeni preseci i osnove. I trenutno sam zadovoljan time sto ne moram da se brinem o tusu koji ce da se prospe, sto mogu da pozicioniram elemente gde ja hocu i kad ja hocu na crtezu, i sto mogu da koristim copy i mirror funkcije.

Do sad sam izmodelovao oko 20ak crkava, i svaki put sam neke detalje ispocetka modelovao, skoro svaki put sam pravio novo kube. Da poznajem max script (jezik programa u kome radim) mogao sam da napisem skriptu u kojoj bih samo uneo broj strana tog kubeta, i recimo tip prozora i ustedeo bih sebi mnogo sati modelovanja.
Isto tako da bih napravio crkvu u archicad-u potrebno je da poznajem GDL ili kako se vec zove njegov jezik. A ja za svojih 14 godina skolovanja (8 osnovne 4 srednje i 2 na fakultetu) nisam naucio nijedan programski jezik.

Ali zato imam bar 3 godine tehnickog crtanja, 80% vremena na prvoj godini fakulteta sam proveo bojeci cuveni 48x48 format paralelnim linijama .5 rapidografom. Sencio sam tako sto sam lepio 100 slojeva pausa, itd. itd.

Bolje da ne pokazem koji predmet je nas jedini susret sa kompjuterima na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu...
Traje 1 semestar (12 radnih nedelja) a zadatak za prvu nedelju je napisati na jednom forumu par reci o sebi i ostaviti sliku, a tamo za neku nedelju je zadatak prosvrljati guglom i naci skice poznatih arhitekata. Drafting, modelovanje, racunanje statickih elemenata... apsolutno nista.