Grupa umetnika se 1917.g okupila oko istoimenog casopisa De Stijl. To su bila dva arhitekta sa saradnicima i dizajnerima: Theo Van Doesburg, J.J.P.Oud, Jan Wills, R.vant Hoff, Geritt Rietveld.

Postojao je jak uticaj kubizma na ovaj pokret, pri cemu je De Stijl bio mnogo radikalniji. Osnova je filozofija kalvinizma sa sledecim principima: jednostavnost, jasnost, objektivnost, istina, odbacena individualnost, zagovara se objektivisticka univerzalnost kao pogled na svet.

Ovaj pokret je suvise bukvalno shvacen kao neka vrsta neomisticizma: upotreba pravih linija, pravilnih cistih povrsi(na), korisenje osnovnih boja, kao crvene, zute i plave u kontrastu sa crnom, belom i sivom kao nebojama.

Mondrijanov uticaj je ovde najjaci: koriscenje kubusa, ali ne kao nepomicne, zatvorene forme, vec cesto dinamicki dekomponovane, dozivljene kao sastavni deo sireg prostora koju cine cist kubus i polazna tacka.

Sto se arhitektoskog delovanja tice ono je pod uticajem Berlage-a, pa sve do povezivanja grupe sa radom F.L.Wrighta. Npr. Kuca u Utrechtu, R.Van t Hoff-a iz 1916.g. predstavlja vise nego ocigledno "pozajmljivanje" od Wright-a. Takodje i Destilerija u Purmerendu z 1919. od arh. Ouda.

Godine 1919. dolazi do manjeg rascepa u grupi odlaskom Ouda, Doesburg pocinje da deluje na Bauhaus skolu. Radi 1923.g aksonometrijske kuce i studije Neoplasicizam. On uvodi dijagonalnu liniju u svoj rad, vrhunac arhitekture je Cafe l'Aubette iz 1926. u Strasburu, potom se povezuje sa neoplastizmom kao zavrsnicom.

Znacajni su njegovi kontakti sa El LIsSICKIM i konstruktivizmom. Kasnije pada pod uticaj novog objektivizma i moderne.

De Stijl je trajao 14 godina od 1900. do 1924. kao pokret, imao je veliki uticaj na Mies-a, Eisenmann-a i Portoghesi-a.