Sam aerodrom u Delhiju prepoznatljivog imena „Indira Gandhi International Airport“ dao je prvi nagoveštaj onog što bi moglo da usledi.

Delhi je politički centar Indije. Jedan njegov deo poznat je pod nazivom New Delhi i to je zvanična prestonica Indije. Nazivi Delhi i New Delhi se koriste uporedo i zapravo označavaju isti grad. Delhi je poznat kao jedan od najstarijih gradova na svetu - legende kažu da je prvi put sagrađen pre 5,000 godina i da je tokom vremena rušen i ponovo građen čak 11 puta. Inače, grad se pominje i u poznatom indijskom epu Mahabharata. Kroz Delhi protiče reka Yamuna koja vijuga njegovom istočnom stranom. Na zapadnoj obali reke leži mnogoljudni i zagađeni Stari ili Centralni Delhi, a dalje prema jugu je novi, New Delhi, grad širokih avenija i prepun zelenila koji su Britanci sagradili da bi tu smestili svoje institucije odakle su vladali velikom imperijom. Danas su tu ambasade, rezidencije, vile bogatih Indijaca.

U januaru temperatura preko dana je bila izuzetno prijatna i kretala se između 20 i 25C. Noću je međutim padala na 10 C, pa i niže, a već od aprila kreću u Delhiju velike vrućine koje dostižu i 40C, uz veliku vlažnost i monsunske kiše u julu i avgustu.

Kretanje po Delhiju nije komplikovano - tu su sve moguće vrste saobraćajnih sredstava: od metroa koji je doduše dosta ograničen i čija se mreža upravo sada značajno proširuje, pa preko autobusa, rikši, sve do taksija koji su jeftini i pouzdani, mada ne i uvek brzi pošto ponekad ulični saobraćaj ume da bude kompletno blokiran. Delhi je i grad u kome pešaci nemaju šta da traže: rastojanja su ogromna, saobraćaj haotičan, prelazak ulice pravi podvig. Svi učesnici u saobraćaju trube sve vreme, na šta se onda naravno niko ne obazire i otuda postaje nejasno čemu trubljenje uopšte služi. U ovom kontekstu i nešto posebno zanimljivo: na skoro svim kamionima pozadi je napisano „Please horn“ - „Molimo trubite“. Očigledno svi to primenjuju pritiskajući besomučno svoje sirene, pritom slabo poštujući ostale učesnike u saobraćaju i stoga je buka svugde ogromna i - kompletno beskorisna.

Osim političkog Delhi je i kulturni centar Indije. U njemu se nalaze mnogi spomenici prebogate indijske kulture. Nekoliko njih je posebno vredno pažnje. Humayunova grobnica je spomenik na UNESCO-voj listi, grobnica koju je žena ovog indijskog mogula podigla svom preminulom mužu. U arhitektonskom pogledu slična je jako Taj Mahalu s kojim se često upoređuje, ali je zidana od crvenog kamena - a ne mermera kao mnogo poznatiji spomenik u Agri - i znatno manjih dimenzija. Još jedan spomenik pod zaštitom UNESCO-a je Qutub Minar, odnosno Qutub kompleks. Qutub Minar je ogroman i visok - 72m - minaret, mamutska kula koja je u doba kada je napravljena, a to je bio XII-XIII vek, zapravo bila i najviša građevina na svetu. Na ogromnom stubu koji u podnožju ima nekih 15-tak metara u prečniku nalaze se uklesani stihovi iz Korana što simboliše period islamske vladavine gradom U kompleksu koji je kao i svi spomenici u Indiji jako lepo očuvan i negovan nalazi se i Gvozdeni stub, sedam metara visok, podignut oko 400-te godine nove ere. Kako je stub ostao nepromenjen i bez imalo rđe tokom toliko vekova iz tih njegovih magičnih svojstava je nastala legenda da će onom ko uspe da ga obuhvati okrenut leđima - što je oduvek zbog njegovih dimenzija bilo skoro nemoguće, sada zapravo i potpuno otkada je ograđen - biti ispunjena svaka želja.

Za indijsku arhitekturu, karakteristično je oblikovanje, koje bi smo najlakše mogli uporediti sa duborezom. Čitava sela i hramovi sagrađeni su obrnuto našim navikama i logici građenja - umesto sastavljeni od elemenata - isklesani u drvetu, kamenu, stenama....

Ima još mesta koje u Delhiju zasigurno vredi videti, poput ogromne Crvene Tvrđave iz doba vladavine mogula, ili Jama Masjid, najveće i najpoznatije džamije u Indiji. Naravno, u to svakako spada i neizostavna poseta bazarima. Među njima je, sigurno, najpoznatiji i najinteresantniji Chandni Chowk koji se smatra najprometnijom trgovinskom ulicom sveta. Ali, ovde dominiraju rikše, bicikle, zaprege, i zanatske radnje - zapravo ona vrsta trgovine na koju smo već kompletno zaboravili misleći da pripada nekim odavno prohujalim vremenima. Chandni Chawk sa svojim i do 400 godina starim - a stiče se utisak i isto toliko dugo neobnavljanim - zgradama predstavlja neverovatnu kombinaciju starine, patine vremena, ali i haosa, užurbanosti i neprestane dinamike. Tu su najrazličitije radnje koje na jednom ogromnom prostoru nude sve što se može zamisliti - od konfekcije, štofova, knjiga, elektronike, do slatkiša, sušenog voća ili lekova, ali i hrane, bogatih začina, koji onda svi zajedno stvaraju onu neponovljivu i neopisivu kombinaciju svih mogućih mirisa koja za naše evropske noseve može biti ili očaravajuća ili - nepodnošljiva.

Kad smo kod hrane: u Indiji je ona definitivno vredna pomena. I mada zbog religioznih razloga govedina i svinjetina nisu na jelovnicima, a riba je pomalo ekskluzivna - bar u Delhiju pošto je more daleko - obilje jela sa piletinom ili jagnjetinom (bolje reći ovčetinom) koja se nude u Delhiju može zadovoljiti sve pa i najprobirljivije ukuse. Hrana je doduše jaka, kalorična, meso u sosovima koji su gusti i začinjeni - ali je sve to ukusno uz to i umerenih cena, mada ne i jeftino kao što je najčešće slučaj u drugim zemljama tog regiona.

Najzad, odlazak u Indiju bez posete Taj Mahalu i ne bi bio prava poseta toj zemlji. Put od Delhija do Agre - gde se Taj Mahal nalazi - iznosi nešto više od 200 km, ali je dužina putovanja potpuno neizvesna i nepredvidiva: kreće se od 2 do 5 sati, u zavisnosti od gužve na putu, ali i gužve u samom Delhiju. A na tom putu se zaista može videti ona prava Indija koja živi na ulici - tu se jede, šeta, trguje, razgovara, spava i uopšte radi sve ono što se u životu uopšte može raditi. Put je odličan, širok, ali je na njemu takva gužva - pogotovo kroz naselja - da je kretanje ponekad potpuno blokirano. Ono što međutim pomalo umanjuje osećaj monumentalnosti jeste stalna prisutnost hiljada posetilaca - no imao sam sreću i da hram i celi kompleks bio ispražnjen od ljudi jer se očekivala poseta najvišeg ranga tako da je makar i na trenutak bilo moguće videti kako hram izgleda bez posetilaca. Naravno, još monumentalnije no obično. Indija je - neverovatna. Kombinacija prošlosti i sadašnjosti, bogatstva i bede, neponovljivih kontrasta...