Posle tri godine teorijskog i praktičnog rada, danski Institut za istraživanje u građevinarstvu (SBI) objavio je „Studiju o dnevnoj svetlosti“ u kojoj potvrđuje da krovni prozor proizvodi najveći faktor dnevnog osvetljenja, i to dva puta veći od vertikalnog prozora i više od tri puta veći od prozora na krovnom ispupčenju - badža.

U kompaniji VELUX su dugi niz godina tvrdili da krovni prozori postavljeni na krovu pod nagibom od 45 stepeni daju i do 40 odsto više svetlosti od prozora na badži. Međutim, sadašnji proračuni i testovi pokazuju da je razlika čak i veća.
SBI je državni institut pod pokroviteljstvom ministavrstva za ekonomske i privredne poslove u Danskoj a ovu studiju je sproveo uz podršku i asistiranje kompanije VELUX .

Studija je obuhvatila veliki broj simulacija obavljenih za svaki prozor tri sobe u oblačnim, umereno oblačnim i sunčanim vremenskim uslovima.

Kao sredstvo za analizu koristio se sistem simulacije osvetljenja. Upoređivali su se uslovi dnevnog osvetljenja na raznim tipovima prozora uz praćenje većeg broja parametara za osvetljenje. Čak i bez univerzalne definicije kvaliteta dnevnog osvetljenja, dobijeni rezultati su dali jasne indikacije koja bi soba bila najsvetlija, pod kojim uslovima bi blještanje bilo problem i koji tip prozora bi dao najboju varijaciju za osvetljenje (ili vizuelnu zainteresovanost).

Posmatrane su tri sobe identične površine poda 12,5 m², sa visinom od poda do plafona od 2.5m. U njma su bili prozori identičnih površina 1,3 m² (0,94m x 1,40m) a površinski racio prozor/pod je bio 10%. Prozori su bili  ugrađeni sa identičnom visinom parapeta (1m) a sobe su imale i identičnu moć odbijanja zida, poda i plafona.

Druga faza istraživanja pokazala je da krovni prozor daje manje blještavosti sa prihvatljivijim prelazima osvetljenja u pogledu prema prozoru – dok je prozor na badži, uopšteno govoreći, stvorio efekat “tunela” koji proizvodi koncentrisaniji svetlosni snop i daje niže vrednosti osvetljenja u sobi.

Studija je, takođe, uzela u obzir i potrebu za solarnim zamračivanjem i efekte žaluzina. Krovni prozor je kao rezultat imao direktnije osvetljenje tokom leta a tokom zime je propuštao manje direktne sunčeve svetlosti od vertikalnog prozora. Što se tiče energije, pokazalo se da je pogodnije koristiti uređaj za zamračivanje tokom leta (radi sprečavanja prekomernog zagrevanja) u odnosu na zimu kada su  koristi sunčeve toplote i svetlosti dobrodošle. Studija pokazuje da upotreba spoljašnjih roletni je veoma efektno rešenje za solarno zamračivanje, kao i da smanjuje rizik od blještavosti.

Dnevna svetlost je ključna vrednost kompanije VELUX i o njoj će se pričati i na Drugom simpozijumu o dnevnoj svetlosti koji se planira u proleće u španskom gradu Bilbao.

Više informacija možete dobiti na internet prezentacijijama: www.velux.com , www.sbi.dk/en i www.thedaylightsite.com

Značajno više svetla

Glavni nalazi:
Krovni prozor je propustio značajno više svetlosti u sobu nego vertikalni prozori ili badže u svakom dobu osim prilikom položaja sunca na visini ispod 25 stepeni (zima/sunčano)

Prosecan „faktor dnevnog osvetljenja“ (u procentima) u horizontalnoj ravni na 0,7 metara iznad nivoa poda u 12:00 sati za period decembar-jun

Glavni nalazi:    
Krovni prozor je zabeležio faktor dnevnog osvetljenja koji je bio oko dva puta veći od onog zabeleženog za vertikalni prozor  i više od tri puta u odnosu na badžu.

Kumulativna distribucija frekvencija za faktor denvnog osvetljenja (u procentima) u horizontalnoj ravni, na 0,7 metara iznad nivoa poda, pod oblačnim vremenskim uslovima.

Glavni nalazi:    
Ovaj rezultat je bitan jer je faktor dnevnog osvetljenja bio izmeren pod oblačnim nebom, vremenski uslov koji preovladava u Danskoj u 65 odsto slučajeva.

Glavni nalazi:    
Krovni prozor je pružio širi opseg vrednosti faktora dnevnog osvetljenja u odnosu na vertikalne prozore ili prozore na badži – što ukazuje na veću varijaciju u osvetljenju.
Ova varijacija može biti bolja jer je prethodno istraživanje utvrdilo da ljudi više vole da im enterijer ima dozu “vizuelnog osvetljenja” u kombinaciji sa izvesnim stepenom "vizuelne zainteresovanosti".

O nivoima faktora dnevnog osvetljenja

Prema britanskom vodiču za osvetljenje (CIBSE, 1997), prosečan faktor dnevnog osvetljenja od 5 odsto, ili više, obezbediti će da enterijer izgleda značajno obasjan svetlošću.

Prosečan faktor dnevnog osvetljenja od 2 odsto često čini da soba izgleda dosadna; električno osvetljenje će najverovatnije biti često upotrebljeno.

Prema britanskim propisima za praksu preporučuju se prosečni faktori dnevnog osvetljenja od najmanje:

• 1 odsto u spavaćim sobama,
• 1,5 odsto u dnevnim sobama
• 2 odsto u kuhinjama

Visoke vizuelne performanse i potencijal uštede energije

Glavni nalazi:
Viši faktor dnevnog osvetljenja ima važne implikacije za vizuelne performanse (mogućnost da se dobro vidi jer ima dovoljno svetla).

Izgled horizontalne ravni na 0,7 metara iznad nivoa poda, termografski i prikaz isolux kontura koje prikazuju iluminaciju (lux) u oblačnim vremenskim uslovima. Spoljašnja horizontalna iluminacija je bila 14,613 lux (podelite ovim brojem da biste dobili faktor dnevnog osvetljenja.

Glavni nalazi:    
Viši faktor dnevnog osvetljenja ima bitne implikacije u pogledu uštede energije jer podrazumeva da će se veštačko svetlo manje paliti sa ugrađenim krovnim prozorom.
Niska iluminacija i faktor dnevnog osvetljenja koji su zabeleženi kod prozora na badži su itekako uticali na vizuelne performanse tako stvarajući potrebu da se veštačka svetla češće pale ili poveća površina prozora (u oba slučaja sa negativnim uticajem na uštedu energije).

Manje blještavosti

Glavni nalazi:    

Krovni prozor je propustio prihvatljivije prelaze u osvetljenju u pogledu prema prozoru zbog obloga koje okružuju prostor prozora kao i zbog reflektovanog svetla od zadnjeg kraja sobe prema zidu na kome se nalazi prozor.

Prosečna luminacija unutar obruča od 40°, centriran oko oka posmatrača gledajući pravo napred prema prozoru u oblačnim vremenskim uslovima. Krov daje veću luminaciju zidu i blage prelaze luminacije od prozora do vidnog dela u odnosu na ostale prozore.

Glavni nalazi:
Badža je, uopšteno, stvorio efekat "tunela”, propuštajući koncentrisaniji snop svetlosti i niže nivoe osvetljenja u sobu, sa tamnijim, turobnijim površinama enterijera (zidova).

Pcon vrednosti i termografski prikaz. Prvi i trći red prikazuju (oponašajući ljudski vid) pogled prema zidu na kome se nalazi prozor i zadnjem zidu. Drugi red je termografski prikaz pogleda prema zidu na kome se nalazi prozor. Vreme je oblačno.

Potreba za zamračivanjem

Dodatni nalazi:
Krovni prozor je kao rezultat dao izuzetno veliku razmeru i intenzitet direktnih sunčanih delova tokom leta, što znači da bi potreba za korišćenjem proizvoda za zaštitu od sunca u tom periodu bila akutna.

Prozori okrenuti ka jugu u sunčanim vremenskim uslovima u Junu u 10:00

Dodatni nalazi:  
Potrebno zamračivanje tokom cele godine:

• 520 sati za vertikalni prozor kao i za prozor na badži
• 840 sati za krovni prozor

Prozori okrenuti ka jugu u sunčanim vremenskim uslovima u Junu u 10:00

Prozori okrenuti ka jugu u sunčanim vremenskim uslovima u Januaru u 10:00

Dodatni nalazi:
Sa tačke gledišta energije, bolje je koristiti proizvode za zamračivanje tokom leta (radi prevencije od preteranog zagrevanja) nego tokom zime kada je korist od slobodne sunčeve toplote i svetlosti dobrodošla

Prozori okrenuti ka jugu u sunčanim vremenskim uslovima u Junu u 10:00

Prozori okrenuti ka jugu u sunčanim vremenskim uslovima u Januaru u 10:00

Efekti roletni

Dodatni nalazi:  
Žaluzina značajno smanjuje iluminaciju i nivoe luminacije. Sve prosečne iluminacije su svedene na oko jednu trećinu kada je zastor bio upotrebljen

Luminacije u vidnom polju,kada se gleda prema prozoru, u martu u 12:00 sati sa prozorima okrenutim ka jugu. Donje tri krive (SH)prikazuju prosečne luminacije sa tamno-sivim platnenim zastorom.

Efekti venecijanera

Dodatni nalazi:  
Venecijaneri su smanjili iluminaciju i nivo luminacije u sobi značajno više nego proizvodi za zaštitu od sunca.
Prosečne najviše vrednosti su bile nešto više nego sa paravanom dok su uopšteni nivoi luminacije bili značajno niži

Luminacije u vidnom polju, kada se gleda prema prozoru, u martu u 12:00 sati sa prozorima koji su okrenuti ka jugu. Donje 3 krive(vb)prikazuju prosečne luminacije sa venecijanerima, sa letvicama nameštenim na poziciju odbijanja direktne sunceve svetlosti (videti Sliku 91). Osim vrha prozora, uopšteni nivo je bio smanjen na manje od 5 odsto kada su roletne bile u upotrebi.

Dodatni nalazi:
Paravan je smanjio blještavost (DGI vrednost) značajno, dok su venecijaneri povećali DGI za sve prozore.
Razlog ovome može biti da je luminacija površine prozora samo svedena na oko jednu trećinu, dok je luminacija na ostalim površinama pala na 1-2 odsto.

Izračunate vrednosti zračnog sjaja za Indeks Blještavosti Dnevnog Osvetljenja, DGI, za dva tipa prozora - sa jednostrukim i dvostrukim staklom, sa dve upotrebljenje sprave za zamračivanje.

Opremljene sobe

Dodatni nalazi:  

Rezultat osvetljenja sa nameštajem je: utisak značajno svetlije sobe sa krovnim prozorom, što je takođe potvrđeno sa termografskim prikazom

Pcond vrednosti i termografski prikaz za sve tri sobe sa nameštajem.

O kompaniji VELUX

VELUX stvara bolje životno okruženje uz pomoć dnevne svetlosti i svežeg vazduha, kroz krov. Naš proizvodni program sadrži širok spektar krovnih prozora I staklenih krovova, uključujući i rešenja za ravne krovove. Takođe, VELUX nudi mnogo tipova dekoracije I zaštitu od sunca, žaluzina, proizvoda za instalaciju, proizvoda za daljinsku kontrolu i termalne solarne ploče za krovnu instalaciju. VELUX ima firme za proizvodnju u 10 zemalja i prodajne firme u nešto manje od 40, je jedan od najjačih svetskih brendova u domenu građevinskih materijala a njihovi proizvodi se prodaju u dobrom delu sveta. Grupa broji oko 9,000 zaposlenih i u vlasništvu je VKR Holdinga A/S. VKR Holding A/S je akcionarsko društvo potpuno u vlasništvu fondacija i porodice.
Za više detalja posetite www.velux.com.