Wolkenbugel, El Lissitzky

Ufa Cinema Center, Dresden

Guggenheim, Frank O'Gehry, Bilbao

Imperial War Museum

Frank O'Gehry, Prag

Dekonstruktivizam, ako se sire posmatra, predstavljan filosofskim pojmom dekonstrukcije, doziveo je u kasnim 80-tim god XX veka svoj potpuni razvoj u arhitekturi. Ovaj period, koji je jos uvek postmoderna, karakterise ovaj pravac kao ideju o nekoj vrsti fragmentacije ili manipulaciju idejom o strukturnoj povsini kao da je ona neka vrsta koznog omotaca poput haljine i sl. Zatim bavi se nelinearnom i neeuklidovskom geometrijom kao oblicima koji distorziraju i pomeraju lokacije nekih elemenata arhitekture, kao sto su envelope, omotaci i strukture, gradjenih tela; tako da, nastaju zgrade kao vid kontrolisanog haosa kao nesto stimulativno i kao podsticaj za radjanje novih delovanja arhitekata.

Najvaznije dogadjanje za istorijat ovog pokreta je dizajnerski i arhitektonski konkurs za Park La vilette 1982.g u Parizu. Na tom konkursu je zabelezeno ucesce Jaques-a Derrida-e filozofa i teoreticara, tvorca pojma dekonstrukcije, kao i arhitekte Peter-a Eisenman-a, zatim Bernard-a Tschumi-a koji je i osvojio prvu nagradu na takmicenju.

Veoma vazan dogadaj za razvoj dekonstruktivizma je izlozba Muzeja Moderne umetnosti iz 1988. g. koja se tice dekonstruktivisticke arhitekture i odrzana je u Njujorku, koju su organizovali Philip Johnson i Marc Wigley. Takodje, veliki uticaj je imalo i otvaranje Wexner centra za umetnost koji je projektovao arhitekta Peter Eisenman. Na izlozbi u NYC su delovali sledeci autori: Frank Gehry, Daniel Libeskind, Rem Koolhaas, Peter Eisenman, Zaha Hadid, Coop Himmelb(l)au, Bernard Tschumi. Posle izlozbe, mnogi od arhitekata su se distancirali i udaljili o proucavanja ovog pokreta upotrebe termina i daljeg delovanja. Ipak neki autori ostaju mu bliski i do sada, npr. Frank Gehry koji ga inkorporira u svoja arhitektonska dela.

Krace receno i originalno, neki autori su pod uticajem termina dekonstrukcije, poznatiji su kao dekonstruktivisti arhitekti. To je Eisenman pod uticajima Derrida-e koji je sa teoreticarem imao licni odnos i razvijao ga dugo sve dok nije poceo da projektuje, tako da je dekonstruktivizam Eisenman-a bio nastavak njegovog interesovanja za radikalni formalizam. Takodje, neki prakticni autori i arhitekte bili su pod uticajem formalnih eksperimenata kao i geometrije a potom apstrakcije ruskog konstruktivizma i to posebno Lazara Markovica poznatijeg kao El Lizicki.

Dekonstruktivizam je imao dodira sa modernom i postmodernom zatim ekspresionizmom i kubizmom, ali i minimalizmom i delovanjima u okviru likovnih savremenih umetnosti. Da bi pristupili njegovoj analizi moramo da pomerimo arhitekturu dalje od onih koji je samo prakticno izvode i prostih modernistickih formi koje slede funkciju i istine materijala kao i cistoce forme. Dekonstruktivizam je zapravo u opozitu sa racionalnoscu modernizma njegov odnos je u postmodernooj eri vise tumacen kao suprotnost moedrizmu.

Po Misku Suvakovicu, dekonstruktivisticka arhitektonska dela nastaju povezivanjem raznorodnih stilova, nacionalnih, istorijskih sa modernistickim konceptom arhitekture narusavajuci njenu formalnu i znacenjsku celovitost. Primer je trgovacki centar u Hjustonu koji je realizovala grupa Site. Ovde se suocava protivrecno modernisticka paralelopipedna forma zgrade sa skulptorskim simulacijama rusevine.