Arhitekti
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Charles Edouard Jeanneret Gris poznatiji kao Le Korbizje (Le Corbusier) rođen je 6. oktobra 1887. g od.u La Chaux de Fonds-u, Švajcarska, a umro je 27. avgusta na jugu Francuske 1965. god. Le Korbizje se smatra jednim od najvećih arhitekata XX veka pored Rajta, Gropiusa i Misa. Koristio je svoj pseudonim do 1920. god. kao autor, a od 1922. kao arhitekt i u svakodnevnim aferama, a od 1928. i kao slikar. Bio je dominantna figura u Internacionalnom stilu i arhitekturi Moderne u periodu od 1920. do 1960. god.
- Detalji
- Napisao: Milica Miletić Šerbedžija
Mnogi su se pitali zašto je Leon Krir (Leon Krier) tako uporan u kreiranju "lepih predmeta". Masimo Skolari smatra da je to deo njegovog ličnog koncepta i stava prema načinu života, okruženju pa i nameštaju. A Leon Krir je mišljenja da je snaga lepih predmeta određena na prvi pogled. Sa druge strane ružan komad nameštaja, bas kao i loš miris, može da uništi atmosferu prostorije pa čak i cele kuće.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Istaknuti nemački filozof i sledbenik teorija Leibniz-a i Christian-a Wolff-a, najistaknutiji je po tome što je estetici dao moderno značenje u odnosu na prethodna shvatanja i tako uneo radikalne promene u estetički opus toga, a i narednog perioda. Rođen je u velikoj porodici, kao jedan od sedmoro sinova, od oca Jacob-a Baumgarten-a i majke Rosina-e Elisabeth, roditelja koji su veoma rano preminuli. Podučavao ga je Martin Georg Christian, tako da se zainteresovao za jevrejsku kulturu i latinsku poeziju. Njegovo ponovno uspostavljanje pravih estetičkih merila je ključni momenat u razvoju estetičke filozofije.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Čarls Mur (Charles Moore) je bio američki poznati podučavalac arhitekture, projektant, pisac o arhitekturi i dobio je zlatnu medalju za 1991. godinu u arhitekturi. Diplomirao je na Univerzitetu Mičigen 1947. god, a potom dobio titule magistra i doktora arh. nauka na Princenton Univerzitetu, gde je ostao i na postdoktorskim studijama. Za to vreme bio je asistent kod Louis-a Kahna-a, filadelfijskog arhitekta, koji je podučavao studente u dizajn studiju.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Mis van der Roe (Mies van der Rohe) nije imao formalnu obuku u arhitekturi, njegova uvođenja i uputstva u građenje kao i posveta građenju su, pre svega, izvanredan umetnički opus koji njegova arhitektura u sebi nosi, i u većem stepenu, potiču od njegovog oca, majstora-zidara i kameno klesara. U Ahenu, učio je da crta kao dizajner za stuko dekoraciju. 1905. god. otisao je u Berlin, gde se bavio projektovanjem kao arhitekt, i bio je specijalizovan za drvene strukture u građenju. Kao majstora ovog materijala, dali su ga na zanat u trajajanju od 2 godine kod Bruno Paula, vodećeg dizajnera nameštaja toga vremena. Godine 1908. Mis se pridruzio Peteru Berensu vodećem i najplodnijem arhitektu u Nemačkoj toga vremena i sa njim proveo 3 godine u naporonom treningu za arhitektu i dizajnera.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Kao koncept i kao grupa Metabolizam je počeo da egzisitira prilikom i povodom Svetske konferencije dizajna i projektovanja 1960. godine u Tokiju, Japan, pod jakim uticajem arhitekta Kenzo Tangea i njegovog šefa i najbližeg saradnika Takasi Asada. Originalni članovi su još i bili 2 uključena mlada arhtekta Kiyonori Kikutake i Kisho Kurokawa, kao i arhitektonski kritičar Noboru Kawazoe, da bi se ovoj grupi kasnije priključili arhitekt Masato Ohtaka i Fumihiko Maki.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Ser Džejms Frejzer Stirling (James Frazer Stirling) rođen je 22.4.1926. god. u Glazgovu, Škotska, a umro je 25. juna 1992. god u Londonu. Bio je među najznačajnijim arhitektima i najuticajnijim ličnostima u periodu druge polovine XX veka. Studirao je arhitekturu u periodu od 1945. do 1950. godine na Univerzitetu u Liverpulu, Engleska. U tom periodu učitelj mu je bio arhitekta istoričar i teoretičar Colin Rowe, koji ga je uveo u duh eklekticizma i tako imao izvore za arhitektonsku inspiraciju od antičkog Rima do Baroka, a što se pokreta moderne tiče, to je bio period od F. L. Rajta do A. Altoa. Bio je priznat, jer je idealno umeo da inkorporira ove enciklopedijske reference u arhitektonski izraz koji je savršeno odgovarao urbanom okruženju gradova.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Aldo Rosi (Aldo Rossi) dostigao je različitost kao teoretičar, autor umetnik, profesor i kao arhitekt, i u Italiji i na međunarodnom polju delovanja. Često ga porede sa Korbizjeom jer su obojica arhitekte slikari. Dok drugi kažu da je to pesnička priroda kojoj se igrom slučaja i sudbine desilo da postane arhitekt. Ja dodajem da su arhitektura i poezija tesno vezane tako da je arhitekt nužno i pesnik!
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Viktor Horta je rođen 6.1.1861. god. u Ghentu, Belgija a umro je 9.9.1947. takodje u Belgiji. Kao vodeća ličnost Ar Nuvoa, stvorio je originalan rečnik u okviru arhitektonskih ornamenata, kao pokušaj otvaranja puta u arhitektonskom delovanju XX veka van okvira tradicionalne arhitekture.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Grupa umetnika se 1917. god. okupila oko istoimenog časopisa De Stijl. To su bila dva arhitekta sa saradnicima i dizajnerima: Theo Van Doesburg, J.J.P.Oud, Jan Wills, R.vant Hoff, Geritt Rietveld. Postojao je jak uticaj kubizma na ovaj pokret, pri čemu je De Stijl bio mnogo radikalniji. Osnova je filozofija kalvinizma sa sledećim principima: jednostavnost, jasnost, objektivnost, istina, odbačena individualnost, zagovara se objektivistička univerzalnost kao pogled na svet.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Kao jedan od izvanrednih arhitekata i profesora arhitekture XX veka, Valter Gropius (Walter Gropius) je bio sin arhitekte koji je zauzimao važnu poslovnu poziciju u Berlinu. Njegov ujak Martin Gropius je bio velika ličnost i kao arhitekt veoma uticao na njega, servirajući mu principe škole umetnosti i zanata Arts and Crafts i Kunst i Gewerbe Schule u Berlinu i bio je direktor umetničkog obrazovanja u Prusiji.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Sa filozofijom dizajna koja je čvrsto utemeljena na tradiciji Škotske, Čarls Reni Mekintoš (Charles Rennie Mackintosh) verovao je da povratak škotskog Baronian style, prilagođenog modernom društvu, može se susresti sa savremenim potrebama. Njegove zgrade jasno demostriraju ovo verovanje. Mackinosh je kreirao zgrade koje su zapažene po eleganciji i jasnoći njihovih prostornih koncepata, vešte eksploatacije prirodnog i veštačkog osvetljenja kao i umešnosti detalja.