Dekonstruktivizam, ako se sire posmatra, predstavljan filosofskim pojmom dekonstrukcije, doziveo je u kasnim 80-tim god XX veka svoj potpuni razvoj u arhitekturi. Ovaj period, koji je jos uvek postmoderna, karakterise ovaj pravac kao ideju o nekoj vrsti fragmentacije ili manipulaciju idejom o strukturnoj povsini kao da je ona neka vrsta koznog omotaca poput haljine i sl. Zatim bavi se nelinearnom i neeuklidovskom geometrijom kao oblicima koji distorziraju i pomeraju lokacije nekih elemenata arhitekture, kao sto su envelope, omotaci i strukture, gradjenih tela; tako da, nastaju zgrade kao vid kontrolisanog haosa kao nesto stimulativno i kao podsticaj za radjanje novih delovanja arhitekata.
Najvaznije dogadjanje za istorijat ovog pokreta je dizajnerski i arhitektonski konkurs za Park La vilette 1982.g u Parizu. Na tom konkursu je zabelezeno ucesce Jaques-a Derrida-e filozofa i teoreticara, tvorca pojma dekonstrukcije, kao i arhitekte Peter-a Eisenman-a, zatim Bernard-a Tschumi-a koji je i osvojio prvu nagradu na takmicenju.
Veoma vazan dogadaj za razvoj dekonstruktivizma je izlozba Muzeja Moderne umetnosti iz 1988. g. koja se tice dekonstruktivisticke arhitekture i odrzana je u Njujorku, koju su organizovali Philip Johnson i Marc Wigley. Takodje, veliki uticaj je imalo i otvaranje Wexner centra za umetnost koji je projektovao arhitekta Peter Eisenman. Na izlozbi u NYC su delovali sledeci autori: Frank Gehry, Daniel Libeskind, Rem Koolhaas, Peter Eisenman, Zaha Hadid, Coop Himmelb(l)au, Bernard Tschumi. Posle izlozbe, mnogi od arhitekata su se distancirali i udaljili o proucavanja ovog pokreta upotrebe termina i daljeg delovanja. Ipak neki autori ostaju mu bliski i do sada, npr. Frank Gehry koji ga inkorporira u svoja arhitektonska dela.
Krace receno i originalno, neki autori su pod uticajem termina dekonstrukcije, poznatiji su kao dekonstruktivisti arhitekti. To je Eisenman pod uticajima Derrida-e koji je sa teoreticarem imao licni odnos i razvijao ga dugo sve dok nije poceo da projektuje, tako da je dekonstruktivizam Eisenman-a bio nastavak njegovog interesovanja za radikalni formalizam. Takodje, neki prakticni autori i arhitekte bili su pod uticajem formalnih eksperimenata kao i geometrije a potom apstrakcije ruskog konstruktivizma i to posebno Lazara Markovica poznatijeg kao El Lizicki.
Dekonstruktivizam je imao dodira sa modernom i postmodernom zatim ekspresionizmom i kubizmom, ali i minimalizmom i delovanjima u okviru likovnih savremenih umetnosti. Da bi pristupili njegovoj analizi moramo da pomerimo arhitekturu dalje od onih koji je samo prakticno izvode i prostih modernistickih formi koje slede funkciju i istine materijala kao i cistoce forme. Dekonstruktivizam je zapravo u opozitu sa racionalnoscu modernizma njegov odnos je u postmodernooj eri vise tumacen kao suprotnost moedrizmu.
Po Misku Suvakovicu, dekonstruktivisticka arhitektonska dela nastaju povezivanjem raznorodnih stilova, nacionalnih, istorijskih sa modernistickim konceptom arhitekture narusavajuci njenu formalnu i znacenjsku celovitost. Primer je trgovacki centar u Hjustonu koji je realizovala grupa Site. Ovde se suocava protivrecno modernisticka paralelopipedna forma zgrade sa skulptorskim simulacijama rusevine.
Wolkenbugel, El Lissitzky
Ufa Cinema Center, Dresden
Guggenheim, Frank O'Gehry, Bilbao
Imperial War Museum
Frank O'Gehry, Prag
