Zaštitni znak ArchiCAD-a 9


Prepoznatljiv interfejs za "gradnju" virtuelne građevine sada je poboljšan


Izvoz u DWG potreban je prevashodno zbog renderinga


Rendering je i ovaj put daleko ispod nivoa koji zahtevaju današnji standardi


Stiče se utisak da je "šetnja" pored objekta sada prijatnija


ArchiCAD rendering engine


Z-buffer


Sketch i ovaj put nudi brojne opcije za pretvaranje 3D prikaza u sliku koja podseća na ručne crteže


Sa LightWorks rendering engine-om konačno je i u ArchiCAD implementiran raytracing. Zahtevnijim korisnicima ovo ipak neće biti dovoljno

Mađarski Graphisoft, jedan od lidera u proizvodnji CAD softvera, i verovatno najznačajniji proizvođač arhitektonskog CAD softvera, na tržište je izbacio devetu verziju svog udarnog prozvoda, ArchiCAD-a. Koncept „virtuelne građevine“ koji Graphisoft forsira još od početka svog postojanja konačno je usvojen kao opšte prihvađeni standard pri izradi arhitektonskih projekata na računaru. Dokaz za to su i pokušaji moćne konkurentske kompanije AutoDESK koji su se dešavali proteklih godina. Svoju savršenu „crtaću tablu“ na koju su naviknule hiljade arhitekata širom sveta i koju poznaju bolje nego svoj džep, polako su počeli da zamenjuju objektno orijentisanim paketima. Tu pre svega mislimo na Architectural Desktop. Njegove prve dve verzije ne treba ni pominjati, ali sa poslednje dve (2004 i 2005) napravljeni su ozbiljni pomaci unapred.

Nakon instalacije ArchiCAD-a 9 (urađene u Javi) prvo što upada u oči nakon startovanja programa su lepo sređeni tool-boxovi. Ono što je godinama nerviralo korisnike ovog paketa je nemogućnost da se boxovi sa alatima automatski rasporede. Kao prozorčiće ste morali da ih pomerate tamo-amo, onako kako potreba nalaže. Konačno su tool-box, info-box i navigator lepo poređani, lako im se može menjati širina, kao i procenat ekrana koji zauzima svaki od njih i to bez narušavanja izgleda korisničkog interfejsa.

Osnovnim elementima, zidu, ploči i ostalim sada se pristupa iz tool-boxa koji pomalo liči (mada nije ni približno toliko lep) na onaj iz Architectural Desktopa. Nove ikone konačno je moguće dodavati i raspoređivati po želji. Korisna alatka je Quick selection. Naime, pomoću nje možete odabrati npr. ploču iako niste kursor doveli na ivicu ploče. Dovoljno je samo da on samo bude u okvirima pločastog elementa i slikom malog magneta biće vam ponuđeno da taj element selektujete.

U meniju File nema promena, projekat se po defaultu snima u PLN format verzije 9. Postoji mogućnost snimanja u svim verzijama od 6 do 8.1, uz dwg podršku (o tome nešto kasnije).

Ogromni Edit meni koji bi uplašio i najhrabrije početnike u ovom programu, jednostavno vas primorava da koristite prečice na tastaturi. Srećom one su date kao i u prethodnoj verziji tako da nećete morati da se privikavate. Novost su alati za obradu teksta, pre svega search&replace text kojim se lako može pronaći i izmeniti deo teksta. Ovo je naročito korisno ako imate velike količine teksta u okviru projekata.

U tools meniju u okviru Display order-a sada je moguće resetovati originalni raspored elemenata po nivoima. Postoje i par dodatnih podešavanja uvek korisnog Magic wand-a koji je naročito ubrzao rad sa novijim verzijama ArchiCAD-a. Postoji i opcija kreiranja nezavisnog detalja projekta. On će se ipak naći u okviru projekta na kom radite. Detalje razvrstavate po referenci i imenu. Prilikom izrade detalja omogućen je rad samo sa 2D funkcijama programa.

Došli smo i do neizbežnog dwg-dxf prevodioca. Mnogobrojne opcije koje se koriste tokom izvoza možete snimiti kao xml fajl. Prevođenje fajlova između ova dva formata verovatno nikad neće biti savršeno, ali stvari se kreću na bolje uvođenjem mnogo novih opcija koje su uvedene pri izradi xml prevodioca. Korisnicima ArchiCAD-a verovatno je najvažnije da dobiju DWG fajl koji će moći da se nesmetano koristi u rendering paketima, pre svega 3D MAX-u. Kao dodatni alat za lakši rad sa tekstom dodat je spell-checker.

Opcije za displej iz Options menija sada je moguće snimiti i lako im pristupati sa Display Options Combinations pod-menija. Rad sa nivoima (spratovima), uključujući i fenomenalni Ghost story ostao je nepromenjen. Layeri su dobili određena poboljšanja, sada se lakše pristupa kombinacijama layera. Postoji i Quick layer pod-meni za brzo menjanje statusa layera. Nova opcija je i Work environment. U okviru njega mogu se podešavati svi parametri radnog okruženja ArchiCAD-a. Nećemo sve opisivati detaljno, ali ćemo napomenuti da se podešavanja mogu snimiti što će vam olakšati posao nakon eventualne reinstalacije programa.

Da bi vam opisali Image menu za operacije sa 3D prikazom, otvorili smo dva primera projekata koja se dobijaju uz ovu verziju. Ako je projekat snimljen kao arhiva (sa svim elementima), ArchiCAD sada može pristupiti elementima arhive bez prethodnog otpakivanja u folder. Korisno. Nažalost, Image menu je ostao potpuno isti. Lako ćete podesiti sve parametre 3D prikaza, lakše nego bilo gde drugde, upravo zato što je sve prilagođeno potrebama arhitekte, a ne filmskog reditelja. Ali kad krene rendering... Ostaje razočarenje. Istina tu je novi LightWorks Rendering Engine sa osnovnim raytrace mogućnostima. Ali ma koliko se trudili, nećete uspeti da u njemu dobijete savršene rezultate, tek možda zadovoljavajuće. Dakle, mora se posegnuti za dodatnim rendering softverom koji podržava ArchiCAD-ov format. Takvog softvera nema mnogo, a proizvode ga uglavnom male i anonimne kompanije. Ma koliko da odete u potrazi za nečim što će vaše remek-delo koje ste sa zadovoljstvom isprojektovali u ArchiCAD-u kvalitetno vizuelizovati, nećete daleko stići. Rezultate koje i malo dete može da dobije igrajući se sa Discreet-ovim proizvodima, vi nikada nećete dostići. Možda upravo zato Graphisoft i unapređuje i DWG eksportovanje. Bitka na tom polju za PLN je očigledno već davno izgubljena. OpenGL engine, nasuprot tome, je očigledno optimozovan za nov hardver, radi brže i komotnije.

Na Calculate opcijama se nećemo zadržavati obzirom da nema značajnijih novina. U Extras meniju imaćete isto što i u 8.1, to jest pomagala za izradu krova, rešetki i enterijera.

Uz ArchiCAD 9 se dobija isti onaj komplet pomoćnih programa kao i u ranijim verzijama. Najkorisniji je i ovog puta Plot Maker 9 uz drajvere za sve poznate marke plotera. Pored njega tu su alati za izradu QuickTime animacija, Meander, PDF podrška i PlotFlow za kontrolu plotovanja.

Koncepcija koju ima ArchiCAD po našem skromnom mišljenju i dalje je neprikosnovena u svetu CAD-a, bar u onom delu interesantnom za ljude arhitektonske struke. Raditi projekat u njemu ne samo da je brže nego u bilo kom drugom softveru, već je i lakše, logičnije, manje zamorno. Ono što sigurno treba da bude Graphisoftov slogan je „more fun“. Zaista je zabavnije projektovati u ArchiCAD-u. Jednostavno, dok radite, osetite građevinu. Nemate nikakvih potreba za olovkom, od praznog ekrana do gotovog projekta možete koristiti ArchiCAD.

Ali završni rezultat, onaj deo u koji će arhitektonski neopismenjen investitor prvo da zagleda, omanuo je i ovog puta. I to je zaista šteta. Morao je Graphisoft sve snage da usmeri u tom pravcu, ako treba i da kupi neku manju kompaniju koja se bavi razvojem rendering alata. Iz toga bi trebao da proistekne jedan dodatni program, sa jednostavnim interfejsom sličnim recimo Art*lantis Renderu, ali sa renderingom koji podržava sve danas važeće i korišćene standarde. Na taj način ArchiCAD bi postao ulimativni softver koji bi mogli da preporučimo svakom arhitekti. Ovako, zavisno od svojih afiniteta i potreba, odlučite sami.