Četiri stadijuma transformirajuće sfere, na osnovi konstrukcije kompanije Hoberman Associates (SAD), firme koja se proslavila transformirajucim konstrukcijama



Gigantski listovi egzotičnog cveta paviljona Venecuele na Expo-2000 u Hannoveru. S vremena na vreme listovi su se ili spuštali ili podizali uz pomoć hidrauličnih cilindara, menjajući spoljašnji izgled ekspozicije



Paviljon Kuvajta na izložbi Expo-92 u Barseloni. Jedan od eksperimenata poznatog arhitekte S. Calatrava u oblasti transformirajućih konstrukcija. Poznate "riblje kosti" ovog paviljona su oduševljavale mnogobrojne posetioce izložbe


"Sfera Hobermana", izložena u Liberty Science Center u Nju Dzersiju




Transformirajući eksoedar Explorer of the sea je napravila kompanija Hoberman Associates kao instalacija za brod za prekookeanska putovanja. Opčinavajući svetlosni šou s vremena na vreme oživljava enterijer centralnog hola


Instalacija od 5 transformirajućih sfera u interaktivnom muzeju Mirador u gradu Santjago (Čile)


Otvarajuća kupola Iris (iris Dome). Zglobno učvršćenje tačaka preseka nosećih klipova, daje mogućnost otvoru u centralnom delu kupole da se uvećava do polovine diametra cele kupole. Specijalisti Hoberman Associates garantuju da se uz pomoć ovakve konstrukcije može prekriti okruglo zdanje diametra više od 100m


Proces sklapanja otvarajućih kupola u Njujorku




Transformirajući hipar (hiperbolični paraboloid), je postavljen u Kalifornijskom naučnom centru u Los Anđelesu. Konstrukcija se pokreće uz pomoć 4 zatezne sajle, koje se namotvaju na doboš, kojim upravlja kompjuter. Primenjen je isti princip kao i u ostalim konstrukcijama kupola. To omogućava izmenu dužine elemenata proporcionalo dejstvujućoj sili, što pridaje konstrukciji još veću pokretljivost



Transfromirajuća kupola nad maketom Drezdenskog sabora na izložbi Expo-2000 u Hannoveru. Sabor je bio porušen za vreme Drugog svetskog rata. Trenutno u Nemačkoj pokušavaju da ga rekonstruišu. Kupola razrađena kompanijom Hoberman Associates je bila postavljena nad maketom da bi privukla pažnju posetilaca na projekat rekonstrukcije sabora. Kupola ima diametar od 6 m, i visine je 4,2 m


Model sekcije kupole Iris, izložena u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku

(neke slike su date samo u manjoj verziji)

Zaista je teško opredeliti se kome i kada je prvi put "pala" na pamet ideja korišćenja mehaničkog sistema u arhitekturi i enterijeru. Do nedavno konstrukcije koje imaju mogućnost menjanja svoje geomaterijske forme, moguće je bilo videti samo u kosmičkoj ili vojnoj oblasti, kao solarne baterije satelita ili samootvarajuće šatore. Tek pred kraj dvadesetog veka ljudi su shvatili da je moguće takve konstrukcije koristiti i u arhitekturi.

Dinamična statika

Postoji toliko principijalnih shema strukture transformirajućih volumena, koliko i različitih mehanizama, smišljenih čovekom. Zbog toga u ovoj oblasti se otvara beskrajno polje za konstruktivno stvaralaštvo. Za sada postoje dva osnovna pravca razrađivanja transformirajucih konstrukcija. Prvi - transformacija konstrukcije rasčlanjivanjem na nekoliko sastavnih delova. Sastavni delovi se vezuju za glavni - noseći skelet ili jedan sa drugim, uz pomoć specijalnih zglobova. Uz pomoć takvog principa napravljeno je mnogo konstrukcija, koje se najčešće koriste za izložbene objekte.

Na primer, izložbeni paviljon Kuvajta na Expo-92 u Barseloni, koji je projektovao poznati Santjago Kalatrava. Sastavni elementi paviljona asociraju na riblje kosti. Svaka "kost" je u donjem delu bila zglobno pričvršćena za osnovu paviljona i otvarala se uz pomoć hidraulike. U celini objekat je spolja delovao jednostavno, ali s vremena na vreme se pretvarao u fascinantni futuristički objekat, koji je privlačio veliki broj posetilaca. Engleska kompanija Harrold Engineering je koristila identični sistem u projektovanju paviljona Venecuela, na izlozbi Expo-2000 u Hannoveru.

Ogromni listovi su bili vezani za čelični skelet "stablo" i uz pomoć hidrauličnog sistema su se pomerali. A paviljon, koji je imao formu cveta, s vremena na vreme se otvarao ili zatvarao.

Drugi pravac u tehnologiji transformirajućih konstrukcija - primena mrežnih konstrukcija. Postoji masa načina pravljenja transformirujucih "mreža". Na primer, moguće je napraviti zglobno povezivanje nosećih elemenata koji ostaju geometrijski neizmenjeni. Takođe, moguće je postaviti zglobove u same elemente, i na taj način im omogućiti bolju pokretljivost. Postoji i sasvim obrnuti način, kad su zglobovi nosećih elemenata čvrsti (nepokretni), a elementi gipki. Za izradu ovakvih konstrukcija najčešće se koristi metal, čelik ili aluminijum, mada je moguća i primena drveta!

Američka kompanija Hoberman Associates, je jedna od najpoznatijih kompanija na svetskom tržištu, koja proizvodi transformirajuće konstrukcije. Osnovao je 1990. godine inženjer i umetnik Čak Hoberman, i od samog početka se opredelila za izradu kinetičkih konstrukcija, koje bi se koristile u oblasti arhitekture i malih arh. formi. Paralelno su počeli da proizvode i dečije igračke, koje su imale formu konstrukcija razrađenih Čakom Hobermanom.

U objektima napravljenim Čakom Hobermanom, koristi se princip zglobnog vezivanja o kome sam vec pisala, a takođe i mnogozglobni sistemi. 1992 godine bila je realizovana prva konstrukcija Hobermana koja je imala formu sfere (izlozena je u Liberty Science Center u Nju Dzersiju, SAD). Hoberam Associates je razradila još desetine kinetičkih objekata, većina kojih se koristi kao dekoracija velikih naučnih izložbi u SAD, Japanu i Čileu.

Transformirajuće sfere, iksoedri, hipari, su postali centralni elementi izložbenih instalacija, koje su pratili progresivna elektronska muzika i lightshow. Transformirajući objekti se učvršćuju uz pomoć sajli, koje se namotavaju na specijalne doboše, kojima upravljaju kompjuteri.

Poslednjih godina pojavljuju se nove konstrukcije, na primer, otvarajuća kupola Iris Dome. Njen prototip je bio postavljen na izložbi Expo-2000 pored paviljona Nemačke, koji je bio posvećen rekonstruciji Drezdenskog sabora Frauenkirche. Kupola ima mogućnost sklapanja i rasklapanja odnosno zatvaranja ili otvaranja unutrašnjeg prostora objekta. Takva konstrukcija može postati vrlo praktično rešenje pokrivanja sprotskih hala ili stadiona, gde je neophodan svež vazduh i svetlost sunca, a istovremeno je ponekad neophodna zaštita gledalaca i sportista od atmosferskih nepogoda.

Sve u svemu, transformirajuće konstrukcije kao elementi kinetičkih objekata dizajna i gradske sredine imaju veliku budućnost. Korišćenjem kompjutera pri modelovanju, problemi vezani za razrađivanje konstrukcije i dinamičkih modela, nisu više tako složeni i teški, kao što je bilo pri ručnom radu.

Prijatelji

psihologija
igre za decu