Eksterijer, otvoreni prostor i fontana


Pogled na gore, gore, gore...


WTC kule gledane sa Bruklinskog mosta


WTC neposredno posle udara aviona


Snimak rušenja kule World Trade Center-a

 

Japanski arhitekt Yamasaki je dobio ovlašćenje da izgradi World Trade Center sa firmom Emery Roth and Sons. Program koji je prezentovao Yamasaki, izabran među mnogim drugim programima koje su prikazali američki arhitekti, bio je potpuno jasan: 1,110.000 kv.m površine objekta na parceli od 40 ari, koja takođe treba da posluži za nova postrojenja cevovoda i podzemnih veza sa rekom Hudson, sve sa budžetom od ispod 500 miliona dolara. Ogromne površinske potrebe i ograničena površina prostora podrazumevaju veliku visinu gradnje.

Posle proučavanja više od hiljadu shema, Yamasaki se odlučio za dve kule sa 840.000 kv.m kancelarijskog prostora. Jedna kula bila bi nerazumne veličine i nezgrapna u svojoj strukturi, a više njih imale bi slične manje veličine i podsećale bi na projekte kuća. Dve kule daju razuman kancelarijski prostor za svaki sprat, imaju prekrasne poglede i omogućavaju prikladan konstruktivni sistem. Twin Towers sa 110 spratova dostizale su visinu od 413 metara i bile u to vreme najviše na svetu. Sa vrha kula bilo je moguće pružiti pogled 72 km u daljinu u svakom pravcu. Izražena prednost enormne veličine bila je prilika da se umetnost građenja podigne na viši nivo. Česti ekonomski zahtevi za "uobičajenim" izostali su zato što sve što se izgradilo na Centru postajalo je berzanska jedinica. "Ekonomičnost nije štednja materijala koje mi koristimo" rekao je Yamasaki posle predračuna od $350,000.000, "nego napredak tehnologije koji je pravi izazov."

Konstruktivni sistem izveden od zgrade I.B.M.-a u Sijetlu, izrazito je jednostavan. Fasada koja se širila 63 m je rezultat prefabrikovane čelične mreže od stubova širokih 1 m sa spregovima protiv dejstva vetra; centralno jezgro preuzimalo je gravitaciono opterećenje od zgrade. Vrlo laka, ekonomična konstrukcija rezultirala je pojavom spregova protiv vetra na najefikasnijem mestu, spoljnoj strani građevine, ne prenosivši preko podova sile na jezgro, kao kod mnogih konstrukcija zid-zavesa. Kancelarijske prostorije nisu imale unutrašnje stubove. Na gornjim spratovima dobijen je kancelarijski prostor od čak 3690 kv.m po spratu. Podna konstrukcija bila je prefabrikovanog čelika, 84 cm širokog, koji je premošćavao raspon od 18,5 m do jezgra, a takođe je i dijafragma koja je ukrućivala spoljne zidove od bočnih sila izvijanja koje nastaju usled dejstva vetra.

Sledeća prepreka koju treba savladati kod građenja oblakodera je sistem liftova, a Yamasaki je i ovde predstavio sebe kao maštovitog stvaraoca. Kombinacija ekspresnih i lokalnih grupa liftova, nazvana sistem "nebeski hodnik", naročito je efikasna jer zahteva manju površinu za liftove - oko 75% ukupne površine sprata je slobodno; klasičan raspored liftova ostavio bi samo 50% površine po spratu. Zgrada je imala tri vertikalne zone, ekspresni liftovi išli su do 41. i 74. sprata; odatle i sa prizemnog nivoa četiri grupe lokalnih liftova prevozile su ljude do neke od triju zona.

Yamasaki je govorio da "World Trade Center treba da, zbog svoje važnosti, postane živa reprezentacija ljudske vere u humanost, njegove potrebe za individualnošću, negove vere u saradnju među ljudima i, kroz tu saradnju, njegovu mogućnost da bude dostojanstven".


Rušenje World Trade Center-a
11. septembar 2001

U utorak, severna kula World Trade Center-a pogođena je otetim putničkim avionom Boeing 767 u 8:45 h po Njujorškom vremenu. Južna kula pogođena je sličnim otetim avionom u 9:03. Druga pogođena, južna kula, potpuno se srušila u 10:05. Severna kula takođe se srušila u 10:30. WTC7, zgradu od 47 spratova sagrađenu 1987. zahvatio je požar i kasno poslepodne tog dana i ona se srušila. Strahovalo se da bi se još koja zgrada u blizini mogla srušiti, kao WTC6 (zgrada američke Uprave carina) na severu, WTC3, 22-spratnica Mariott World Trade Center hotela zapadno od kule dva, WTC 4 i 5 (Plaza Buildings) na istoku i One Liberty Plaza, zgrada sa 54 spratova.

 

Prijatelji

psihologija
igre za decu