Termin postmoderna koji je prvi put usao u modu sedamdesetih godina XX veka, ima razlicita znacenja. Neki naucnici i teoreticari ga upotrebljavaju kako bi opisali avangardna desavanja u kulturi i umetnosti uopste. Ovo se sve takodje odnosi i na arhitektonski opus. To su novi kao i eklekticni stilovi koji su ovekovecili kulturne tokove s pocetka XX veka, ali su ih isto tako transformisali i prevazisli.Tako se postmoderna arhitektura udaljavala od modernog stila koji se najbolje ogledao u Bauhaus pokretu i stilu iz dvadesetih godina XX veka.
Mis van der Roe i Le Korbizje * Mies van der Rohe i Charles Eduard Jeanneret Le Corbusier, glavni su eksponenti i nosioci pokreta Moderne, tragali su za tehnologijom i podesnim gradjevinama, objektima koji su funkcionalni, uniformni, bezlicni, jednoobrazni i bez laznog sjaja i kich ornamentacije. (Setimo se samo dela Ornament i Zlocin arh. Adolf-a Loos-a, da napravimo malu digresiju.) Ovaj pragmatican i strog dizajn je dominirao stambenom izgradnjom i poslovnim zgradama u periodu posle II svetskog rata.
Za razliku od toga, postmoderna arhitektura je eklekticna i pluralisticka: ona namerno kombinuje nepodudarne stilove i ozivljava delice iz proslosti kao npr. srednjovekovni stub ili klasicni trg kako bi se stvorio kolaz razlicitosti. Ona odbacuje masovno proizvedenu uniformnost i homogenost, sto je obelezje projekata posle 2. svetskog rata. Umesto toga, pokusava da da izraz u vizuelnom smislu, sirokim raznovrsnostima pojedinaca u vidu autorstva, heterogenim i plasticnim stilovima, zivotnoscu i sponatanoscu u isti mah, kao i nepodudarnosti, savremenosti i disonancama koje kao da karakterisu urbanost tog perioda.
Postmoderna urbana arhitektura kao i matrica, tezi da bude grad kolaz, kao sto je postmoderna umetnost vise pluralisticka u iskazu.Ova raznovrsnost se izrazava mesanjem nekompatibilnih stilova, kao i nanosenjem jednog stila na drugi koji je sa prethodnim nepovezan,kao i grupisanjem potpuno ocigledno razlicitih tema...
Npr. Tragac Roberta Rausenberga, sadrzi savremene ulicne scene, vojne helikoptere, dve kocke koje plivaju kao i reprodukciju Rubensove Venere pred ogledalom! Postmodernisticka umetnost ugradjuje proslu tradiciju, priznaje esteticki potencijal banalnog, kao konzervu supe Endija Vorhola i preuzima teme iz popularne kulture, umetnost stripa Roja Lihenstajna kao i filmskih zvezda, star. Rok muzika je nazvana najreprezentativnijom od svih postmodernistickih formi, jer predstavlja iskaz etnickih i kulturnih identiteta, ispreplatana sa heterogenim medjustilovima, dopada se mladima,a koristi nove zvucne i vizuelne tehnologije.