Electric Shadow


Carbon Tower


Olimpijski stadion Peking


Gugenhajm Bilbao


Mirror Crushed Shells


Music Experience Architecture


Ocean North


Pyramid


Asymptote


Robert Miles, tehnologija u arhitekturi


Tensegrity tehnologije


Tereni


Stambena kula


Virgin

Tehnologija ima veoma veliki opseg uticaja na promene u dizajniranju i projektovanju tj. 3d (ako je to uopste finalna dimenzija prostora, danas), modeliranju i prikazu kao i gradjenju zgrada (tj. gradjevinskih formi) isto kao sto menja druge oblasti zivota. Frank O Gehry je dokazao da arhitektura moze biti umetnost, svojim vrhunskim projektima u dekonstruktivistickom maniru, ali to je znacilo da je ona i dalje osudjena da sluzi prakticnoj nameni. Gehry je bio jedan od pionira u koriscenju racunarskih tehnologija softvera da bi projektovali i gradili, sto je i ucinio prilikom izrade Desolt Katja programa za muzej Gugenhajm od titanijuma u Bilbau, Spanija. Ali, isto tako Frank O Gehry pripada generaciji arhitekata koja nije uspela da kompjuter proglasi alatkom za izradu projekta tj. dizajniranje, tako je skecped, graficka tabla jos uvek vaznija od ekrana.

Danas, mladji arhitekti stvaraju iskljucivo digitalnim putem, kao npr. grupa asimptota (Asymptote, NYC, USA), holandska grupa NOX, kao i grupa MvRdV. Oni si sve blizi realizacijama projekta inspirisanih novim mogucnostima koje nude racunarski programi. Sada kompjuter nije samo alat za olaksice u poslu vec sastavni deo procesa projektovanja, kreiranja i osmisljavanja u dizajnu gradjevine, kao i otvoreni deo kapije, prolaza, prostora sa ili ka novim svetovima prostornih konfiguracija u kojima su forme neeuklidovske geometrije tako prirodne i normalne kao sto su kocke i kupole bile starijoj generaciji. Ovo je prava revolucija koja je neke autore i ucesnike povela cak do virtuelne arhitekture, cija namena je potpuno suprotna od starih arhitektura, ona ne stvara nista vise od interaktivne slike na ekranskom prikazu racunara!

Na ovoj ideji zasnovan je virtuelni projekat Gugenhajm grupe autora digitalne umetnosti pod imenom Asimptota (ASYMPTOTE), muzej koji bi se menjao u skladu sa potrebama posetioca, zgrada, uslovno receno koja nikada nece biti zaista sagradjena u 1:1. Mladje holandske arhitekte i poneki japanski kolega, kao sto je Makoto Sei Vatanable, takodje primenjuju interaktivnost u raznim oblicima. Vodeni paviljon na vestackom ostrvu Neltje Jans u holandskoj pokrajini Zeland, delo Noks-a i udruzenja Osterhujs, bio je jedan od prvih izleta u interaktivnu kompjuterski projektovanu arhitekturu, koja je dovela do sagradjenog zdanja. Kompjuteri ce hteli ne hteli, ako to vec i nisu ucinili pronaci svoju istinsku namenu kao sastavni deo arhitektonskog projektovanja u buducnosti.

Asimptota (ASYMPTOTE) je grupa arhitekata, koja se bavi digitalnom arhitekturom. To je grupa arhitekata koja koristi racunare samo za pojedine zadatke, insistirajuci iskljucivo na njima kao na interaktivnim alatima, koristeci savremene softvere i podprograme sa njihovim varijantama. Osnivaci grupe su Liza An Kutir, arhitekta rodjena u Montrealu, Kanada 1959.godine i Hani Rasid, arhitekta. Lisa je diplomirala na univerzitetu Karltron u Kanadi, a magistrirala na Yale-u i bila je kriticar dizajna u okviru mastera arhitektonskog programa na Parsons School of Design u NYC. Asimptotu je formirala kao grupu za digitalne umetnosti 1989.godine sa arhitektom H. Rasidom koji je diplomu magistra arhitekture stekao na akademiji umetnosti Krenbruk, u Blumfild Hilsu u Micigenu.Medju njihovim radovima nalaze se nagradjeni projekti za zapadnu kapiju L.A. iz 1989.godine, zatim naruceni projekat za Briz, Svajcarska i projekat sa kojim su 1993. ucestvovali na konkursu za centar umetnosti u Turu, u Francuskoj.Duo Asimptota je osmislio i pozornicu za festival u Danskoj 1997.g. Takodje, cuven je i projekat za muzej tehnike u Kjotu u Japanu i virtuelni muzej Gugenhajm 1999-2002 NYC, drzava NYC.

Grupa NOX gradjevinu opaza kao dinamicki sistem u okviru koga postoji konstantna x=const, kompjuterski posredovana interakcija izmedju korisnika, okruzenja i same gradjevine. NOX je saradnicki projekat Larsa Spojbruka, rodjenog 1959. godine u Roterdamu i Morisa Nioa. Obojica su studirala na Tehnickom univerzitetu u Delftu, Holandija.Njihovi projekti su osvojili vise nagrada Arsipri 1990. godina, nagrada za inicijativu Mart Stam 1992. godina. Medju njihovim radovima su i kuca od pene,stambeni objekti za oblast Kan u blizini Nijmegena 1997. godine, kao i za Off the road naselje i zvucnu barijeru u Ajdnhavenu 1998.g i V2 engine, projekat za fasadu za organizaciju v2 u Roterdamu iz 1997. do 1998. U isto vreme kad i arhitektonkski biro stvorili su i casopis NOX,a pored toga prevode na danski Bodrijara postmodernistu. Bave se video produkcijom i postavkama video radova i kratkih formi kao sto su Oruzani otpor, Den Bos, rajska tela i Ajndhoven. Lars Spojbruk i Moris Nio redovno odrzavaju tribine i rade kao predavaci na akademiji Ritvild u Amsterdamu, tehnickom univerzitetu u Delftu i na arhitektonskim akademijama u Tilburgu, Arnhernu i Amsterdamu.

Zakljucujemo, da je tremin digitalne arhitekture oznacen sa arhitektonskim realizacijama i vizualizacijama kroz koriscenje predlozenih dizajn sistema. Na primer, studenti arhitekture u razlicitim 3d i 4d softver tehnikama istrazuju filozofiju digitalne arhitekture isto kao modelovanje i renderovanje. Istrazivanja gradjevinskih formi su se odvijala u okviru firmi Roto architects i Eisenmann architects.

Prijatelji

psihologija
igre za decu