P A L A T A "K R O N I Ć"

Istorijat

Palata «Kronić», izgrađena je u periodu od 1906-e do 1913-e godine u stilu eklekticizma. Danas predstavlja jednu od najlepših građevina u Somboru, mada u velikoj meri oštećenu. Sagrađena je kao dom za porodicu dr Stevana Kronića, veleposednika i poznatog advokata sa početka 20. veka.1 Pretpostavlja se da je Kronić palatu projektovao Vladimir Nikolić, «dvorski» arhitekta patrijarha Brankovića, a prema zamisli i želji same Jelene Kronić.2

Urbanistička dispozicija građevine

Palata «Kronić» smeštena je u užem gradskom jezgru Sombora, а locirana je tako da se na njoj zaustavljaju vizure iz nekoliko ulica u centru grada.  Postavljena je glavnom fasadom uz ulicu Venac Živojina Mišića, i na raskršću Čitaoničke ulice. Ukoliko se vizura produži niz Čitaoničku ulicu, koja sama po sebi obiluje znamenitim kućama, u duhu prošlih vremena, pogled se zaustavlja upravo na glavnoj fasadi ove jednospratne palate.

Pored toga, dvema bočnim fasadama, palata «Kronić» pruža se duž dve ulice, Kosovskom i Blagojevićevom, koje se pružaju upravno na Venac Vojvode Živojina Mišića. Međutim, dok fasada duž Kosovske ulice, prati regulaciju ulice koja je gotovo upravna na glani Venac, fasada koja prati regulaciju Blagojevićeve ulice  pod izvesnim uglom te u osnovi, gabariti zgrade nemaju pravih uglova.

Sama palata «Kronić» formirana je u okviru ćiriličnog slova  «P». Glani ulaz je iz ulice Venac Vojvode Ž. Mišića, dok je u dvorišni deo bio omogućen ulaz iz dveju sporednih ulica, odakle se ulazilo u ekonomske objekte – štalu i magacin, i koji nisu predmet analize.

Elementi oblikovanja građevine

Gabarit palate «Kronić»  je nepravilne geometrijske forme, koja prati regulaciju ulica koje je okružuju, i može se reći da je u obliku ćiriličnog slova «P» sa dodatim elementima.

Ukoliko se zgrada posmatra iz pravca ulice, njena prednja fasada ima izuzetno skladno kompoziciono rešenje i osmišljena je da bude simetrična, sa blago izbočenim središnjim rizalitom. Međutim, prilikom merenja te fasade, utvrđena su mala odstupanja.  Fasada u prizemlju zgrade  različito je obrađena u zavisnosti od etaže. Eklekticistički izraz u ovom slučaju imitirao  je renesansne principe o postavljanju kamene obloge u zoni piano rustico i piano nobile, te  u zoni podruma, kamene obloge imaju rustičnu obradu, u zoni prizemlja, nešto malo manje rustičnu, dok su u zoni prvog sprata one glatke. Svaka etaža na fasadama je naglašena formiranjem snažnih venaca.

Zaštitni znak ove palate, jesu elementi koji ovu građevinu čine prepoznatljivom u gradu i šire, u istoriografiji, – kibicfensteri u vidu bočnih ugaonih kula, a koje se  formiraju od visine sprata i pokrivene su specifičnim kupolama, oblika koji pomalo podsećaju na krovove ruskih crkvi. Ovi bočni kibicfensteri kružnog oblika, oslonjeni su na masivne stubove i podržani su vutama. Krovne ravni palate «Kronić» takođe su veoma reprezentativni deo cele arhitekture. Krovni pokrivač koji se vidi iz pravca sagledavanja prednje fasade je eternit, dok je preostali deo krova pokriven biber crepom. Iznad središnjeg rizalita dominira visoka kula u obliku četvorovodnog krova, nad kojim je postavljen jš jedan dekorativni venac i ograda od kovanog gvožđa.

Na ovoj jednospratnici, središnjim rizalitom dominiraju masivna dvokrilna ulazna vrata sa dekorativnom obradom, a na prvom spratu balkon sa balustradama.3  Na glavnoj fasadi u odnosu na centralnu osu simetrično su raspoređeni jednodelni i udvojeni prozori na prizemlju i na spratu. Otvori na spratu  u visini od međuspratne konstrukcije koju  prati bogat venac  do visine parapeta i imaju postavljene balustrade identično oblikovane kao i balustrade balkona. Iznad svakog od otvora postavljeni su festuni, trenutno veoma oštećeni, te se njihov celokupni sadržaj i forma mogu samo naslutiti analogijom više identičnih ukrasa. Dve bočne fasade, za razliku od glavne fasade u delu prizemlja, i nisko u liniji podruma nemaju oblogu od veštačkim kamenih ploča, već je tu obrada malter i disperzija, koja je na nekoliko mesta oljuštena i oštećena uglavnom zbog velikih problema sa kapilarnom vlagom, podzemnom vlagom i atmosferilijama. Prozorski otvori postavljeni su u ujednačenom ritmu, i identično su oblikovani kao i prozori na glavnoj fasadi.4

Dekorativna obrada fasade

Estetici ove građevine u velikoj meri doprinosi dekorativna plastika prisutna na svim elementima fasade – na vencima, frizu, na krovu, na atici, oko prozora itd. Nju su početkom veka izveli majstori koji su specijalno zbog ove palate doputovali iz Italije, donevši pri tome, pored svog neospornog zanatskog umeća ii uticaje i stilska obeležja građevina iz te zemlje. Tako se iznad prozorskih otvora nalaze festuni, medaljoni i girlande... a na središnjem rizalitu nalaze se pilastri karakteristični za renesansne građevine u Rimu, ali i za druge gradove i zgrade iz drugih epoha. Sva dekorativna plastika na uličnim fasadama ima isključivo floralne motive, izuzimajući dve ženske figure iznad samih ulaznih vrata u palatu.

Kovano gvožđe na palati

U velikoj meri na ovoj palati postavljeni su dekorativni ukrasi, ali i konstruktivni elementi od kovanog gvožđa. Iako je osnovni volumen građevine kao što je već pomenuto, u obliku ćiriličnog slova «P», u dvorišnom delu, ovu formu remeti masivna konstrukcija od kovanog gvožđa, zastakljena providnim kasetiranim staklenim poljima. Na ovoj konstrukciji od kovanog kvožđa postavljena je kuola u obliku polulopte, ail se ta forma ne vidi iz  enterijera na stepeništu, već se vidi samo njen gabarit. Podrumski prozori takođe su zaštićeni ukrasnom rešetkom od kovanog gvožđa. Na vrhu slemena krova, i na vrhu kupole, nalaze se dve ograde izrađene od kovanog gvožđa, koje su do danas neoštećene i koje su zadržale svoju lepotu.

Funkcionalne karakteristike

Kada je palata «Kronić» podignuta, namena palate bila je stambena, podrum je služio za potrebe ostave i odlaganja grejnih sredstava, vina, itd., u prizemlju je stanovala posluga, a na spratu su bile stambene prostorije porodice Kronić.

Iz današnje namene prostorija, koje služe potrebama Trgovinskog suda, prilično je teško naslutiti čemu je služila tačno koja prostorija.

U međuvremenu, tokom  više od sto godina, zgrada je promenila nekoliko namena, te je svaki put menjano nešto u funkcionalnoj organizaciji, pregrađivane su prostorije, ali se osnovni principi i njihova namena daju naslutiti.

U podrumske prostorije postoje dva odvojena ulaza. Može se sa izvesnom verovatnoćom pretpostaviti da suu pitanju dve odvojene namene – odlaganje grejnih sredstava, drva, eventualno uglja i slično, i druga odlaganje zaliha hrane vina, brašna itd. Prostorije u podrumu odvojene su masivnim zidovima i manjih su dimenzija, pa je moguće da se u svakoj od njih odlagalo nešto drugo.

Prizemlje zgrade formirano je duž dva hodnika. Prvi hodnik je upravan na ulazna vrata, a drugi je pod pravim uglom na njega. Iz tog drugog hodnika moguće je ući u sve prostorije. Može se pretpostaviti da su u pitanju bile prostorije za stanovanje posluge, i velika kuhinja. Kada se produži pravo iz pravca ulaznih vrata stiže se u veoma dobro osvetljeni hol, sa spiralnim stepeništem i ogradom od kovanog gvožđa. Ono vodi na sprat palate, tj. u hol na spratu. Hol na spratu odvojen je od velikog salona velikim  zastakljenim vratima iz nekoliko segmenata.

Na spratu postoji nekoliko salona i soba velikih dimenzija, posebno tri dvorane sa orijentacijom prema zapadu.

Ostale prostorije na spratu takođe su velikih dimenzija.

Osim centralnog stepeništa, u zgradi je izvedeno još jedno stepenište koje povezuje sve etaže od podruma do tavana. 

Arhitektonski sklop

Zgrada je u prizemlju, kao i na prvom spratu organizovana centralno, ali na različite načine.

Naime, dok je u prizemlju formiran izduženi hodnik koji vodi do hola, i upravno postavljeni hodnik osmišljen koridorski, da se iz njega ulazi u prostorije, na spratu je arhitektonski sklop nešto izmenjen.

Iz centralnog salona  na spratu moguće je ući u sve prostorije. Prema zapadnoj strani, tj. prema glavnoj fasadi postavljene su tri velike prostorije, od koji se jedna, najreprezentativnija poklapa sa širinom središnjeg rizalita, dok su dve bočne mepravilnog oblika, sa nišama u uglovima i tri uska prozora, a koji se nalaze na kibicfensterima.

Česta promena namene ove zgrade uslovila je čestu promenu i pregrađivanje prostorija, ali se na osnovu merenja njihovih debljina utvrdilo koji je zid naknadno postavljen. Takođe, bitan znak po kome je moguće raspoznati da li je zid novijeg datuma jeste odsustvo dekoracije od gipsa, koja je ponjstaljena početkom 20. veka. 

Konstruktivne karakteristike

Palata «Kronić» je izgrađena u masivnom sistemu, i dominira arhitravni konstruktivni sklop. Prilikom merenja građevine, utvrđeno je kako se debljina zidova, iz razloga nosivosti menja, te ona na spratu iznosi 50cm, u prizemlju 60cm, a u podrumu čak 80cm. Zbog stabilnosti zgrade, oslanjanje je izvedeno naizmenično podužno i poprečno. Međuspratna konstrukcija dopunjena je slojem štukatura, karakterističnog za tehnike građenja u periodu kada ej zgrada nastala.

Interesantni sa aspekta konstruktivnih karakteristika su krovna konstrukcija i konstrukcija zastakljene zone na dvorišnoj fasadi. Kovano gvožđe izvedeno je visinom celog sprata, konzolno je oslonjeno na zid dvorišne fasade,  i u detalju se nalaze ukrasi koji nemaju konstruktivnu ulogu. Veoma je interesantna kupola u obliku polulopte, kasetirana i postavljena na tu konstrukciju od kovanog gvožđa.

Krovna konstrukcija je u celosti postavljena na masivnim udvojenim horizontalnim tavanjačama. Posle više od jednog veka ona je gotovo neoštećena, za razliku od krovnog pokrivača koji je potpuno propao.  

Enterijer zgrade

U enterijeru zgrade dominira reprezentativna obrada stolarije, već pominjano stepenište sa ogradom od kovanog gvožđa, obrada zidova, kao i detalji od kovanog gvožđa.

U holu prizemlja i sprata, postavljeni su stubovi sa jonskim kapitelima, i ovi kapiteli izrađeni su od gipsa kao i veliki broj ukrasa unutar palate.

Početkom 20. veka, kada se zgrada gradila, kao i danas, bio je čest slučaj da iz Italije lovci dolaze u Vojvodinu zbog raznovrsne divljači.

Italijanski majstori dekorativne plastike, angažovani na radovima na palati «Kronić» iskoristili su te tokove i ideje, i pored uglavnom floralnih motiva, uneli antičke motive, muze, anđeoske likove i – scene iz lova, kao i trofeje iz lova. Dekorativna plastika u enterijeru rađena je od sipsa, i nalazi se u velikom broju u svim reprezentativnim dvoranama u palati.  

Pored toga što je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture registrovana kao zgrada od velikog značaja, palata «Kronić» sa svih aspekata, predstavlja reprezentativnu građevinu. Takođe, ona je reprezent ideja koje su početkom 20. veka dominirale u klasno podeljenom društvu kakvo je bilo u to doba u ovom delu Austrougarske. Burna istorija građevine, i veliki broj detalja kojima obiluje palata «Kronić» osim spomeničke vrednosti zgradi daje i specifičnu umetničku vrednost, i narativnu konotaciju.

.

Prijatelji

psihologija
igre za decu