Tehnoumetnost je produkt savremenog drustva gde se kultura i umetnost ukljucuju u tehnoloske informacione sisteme i objasnjavaju pomocu tehnolosko-tehnickih modela prikazivanja sveta generisuci tako novu tehnorealnost koja nastaje interakcijom ljudi i masina.

U XX veku nastaje ova vrsta umetnosti, a aktuelna je sve do danas i sve se vise razvija u razlicitim vidovima prikaza i-ili simulacije! Nastanak tehnoumetnosti je vezan za avangardu i periode razvoja umetnosti od futurizma sve do konstruktivizma, gde se prikazivalo utopijsko drustvo vezano za masovne proizvodne mogucnosti, kao i brzinu potrosnje. Kasnije, u neoavangardi javljala se u vidu neokonstruktivizma, a u umetnickim krugovima je to obnavljanje ruskih umetnickih eksperimenata, ostvarujuci utopijske vizije sinteze nauke i umetnosti kroz pokusaje da se umetnost kao nauka eksperimentalno dokaze i istrazi. Danas se, najvise, tehnoumetnost izrazava pomocu novih elektronskih sistema, kao sto su, video i tv mreza, kompjuter i kompjuterska mreza, kibernetski prostor i holografske predstave kao razlicita pristupanja sredstvima masovne kulture i potrosnje informacija.

Sto se pisanih izvora tice, o ovoj vrsti umetnosti su pisali Zan Bodrijar u svojim postmodernistickim zapisima o kulturi (po njemu, danas vise nema scene, postoji samo ekran ili mreza kao sto je npr. internet), zatim autori kao Pol Virilio i Feliks Gatari obradjuju teme tehnoestetike sve do danas. Tako danas, prostor kulture nastaje u novim medijima, TV ekran, video ekran, ekran kompjutera i teminala, gradi novu hiperrealnost, i tako nastaje umetnost spektakla, gde se preplicu visoka i masovna vrsta umetnosti. Informaciona mreza materijala je osnov ove kulture delovanja na konzumenta, sve je vidljivo i izlozeno informacijama i komunikaciji i pravi dozivljaj i jeste upravo svodjenje celokupne te ekstaze iskljucivo na komunikacije putem sredstava odnosno medija. Najvaznija je tehnicka vestina produkcije kako za onoga koji izvodi umetnost, tako i za konzumenta te elektronske tehnoumetnosti.

Tehnoumetnost uvodi nove termine koji se koriste u socijalno psiholoskim i estetskim opisima ove umetnosti, a to su cesto koriscene reci danas u kompjuterskoj terminologiji, kao sto su: hardver, softver, ekran, virtuelna realnost, hipertekst, telekultura, kiberprostor i slicno.

Hardver je tako konkretan objekt tj. uredjaj ili elektronska struktura koji omogucava da se realizuje softver u procesu unosenja, obrade i iznosenja podataka. To je zapravo, elektronska struktura koja ima konacnu, specificnost bica koju je moguce definisati i odrediti u realnom prostoru i vremenu.

Softver je formalni jezicki zapis ili sistem zapisa pomocu kojih racunar prima, obradjuje i saopstava odredjene sadrzaje. Sistem ima svoja znacenja, kao i lingvistiku u razvijenim korisnickim varijantama. Zato za njega kazemo da ima kvazi tj. lazno bice ili strukturu, kao i bilo koji drugi lingvisitcki zapis i nije odredjen postojanjem u realnom prostoru i vremenu. On poseduje aspekte prikazivanja od imaginarne do simbolicke predstave.

Ekran je povrsina na koju svetlosni snop vrsi projektovanja zraka ili to moze biti elektronski snop koji formira vizuelne predstave. To je deo hardvera koji je softverski pokrenut da bi bioloski sistem primio vizuelnu informaciju.U kibernetskom smislu ekran postaje deo regulacionog biolosko-elektronskog sistema pomocu koga on prosiruje opseg svojih prostorno vremenskih informacija.

Hipertekst je tekst cija je svaka jedinica, kao sto je rec, recenica, paragraf, poglavlje, povezana sa drugim tekstovima. Iz jedne tekstualne jedinice prelazi se na ili u druge tekstove i iz njihovih jedinica u nove i nove tekstualne formacije. Zamisao ovog teksta je metod beskrajnog povezivanja svakog postojeceg teksta sa svakim drugim postojecim tekstom, i to je takozvana intertekstualnost koja je dovedena do univerzalnog sistema generisanja varijantnog tekstualnog sveta, koji je otvoren i promenljiv kao sistem i omogucava beskrajno produkovanje, simulaciju, kolaziranje, montazu, razvijanje i citiranje tekstova i njihovih fragmenata.

Termin Cyberspace uveo je Vilijam Gibson 1984. u romanu Neuromanser koje predstavlja jedno od kljucnih dela cyberpunk literary movement. Sajberprostor je virtuelno okruzenje u kome su informacije vizualizovane kao geometrijske strukture, i koristio se kao termin da opise vestacki prostor generisan u kompjuterskim programima. Ovaj prostor se jos definise kao trodimenzionalan domen u kome se odvijaju kibernetske povratne sprege tzv. feedback i kontrole. Cyberprostor je i virtuelna realnost, kao i vestacka realnost, u kome se zamisao ostvaruje putem povratne sprege izmedju korisnikovog senzornog sistema i domena sajberprostora koriscenjem interakcije u realnom vremenu izmedju fizickih i virtuelnih tela.

Prijatelji

psihologija
igre za decu