Mi smo studenti Arhitektonskog fakulteta Politehnika u Milanu i ovom prilikom bi smo želeli da Vam predstavimo put u Francusku, organizovan od strane Laboratorije za Projektovanje Enterijera, putevima Charles-Edouard Jeanneret-a ili bolje poznatog kao Le Corbusier.
Put je organizovan u decembru 2001 i u njemu su učestvovali ne samo studenti sa prve godine fakulteta, već i mnoge kolege sa drugih godina. Odgovorna za događaj je bila profesorka Margherita De Carli, nosilac laboratorije, pracena profesorkom Paola Trombetta i jos nekim asistentima.
Plan puta (u trajanju od 4 dana) je obuhvatio neke poduhvate Le Corbusier-a, izabrane od profesora kako bi nama, budućim arhitektama, obezbedili jedno fundamentalno obrazovno iskustvo: živeti arhitekturu.
PRVA POSETA
"Manastir S.Marie de la Tourette",
Eveux-sur- Arbresle (blizu Liona) 1957-1960
Projekat manastira, poveren Le Corbusier-u od strane domenikanskih kaluđera, je predviđao 100 soba za spavanje za studente i učitelje, aule za studiranje, prostore za rekreaciju i rad, manastirsku trpezariju, biblioteku i jednu crkvu. Čitav kompleks se uzdiže na cementnim stubovima,koje karakterišu zgradu iznad svega na fasadi koja gleda ka dolini.
Le Corbusier, koji je bio sve osim religijskog čoveka, je uspeo da transportuje svoja tehnokratska i naučna verovanja u jedan projekat koji svojom geometrijskom jednostavnošću i mudrim filtriranjem svetlosti između spoljašnosti i unutrašnjosti jasno ispoljava duhovnost tipičnu za jedan manastir.
DRUGA POSETA
"Unité d'Habitation", Firminy 1965-1967
Unité D'habitation je poslednji primer vertikalnog grada-bašte, projekta koji je jedan od najomiljenijih upravo samom Le Corbusier-u. Ona je jedino svedočanstvo plana za ekspanziju četvrti Firminy-Vert, koji je predviđao u početku tri posebne jedinice (unité) sa zajedničkim parkinzima i komercijalnim prostorima. Ova unité je zaprava poslednja od pet jedinica projektovanih od Le Corbusier-a, posle Marseille-a, Nantes-Rezé-a, Berlin-a i Briey en Foręt-a, a takođe i najveća prema broju stanova (414 apartmana). Realizovana je između 1965 i 1967 godine prema direktivama arhitekte André-a Wogenskog. Njemu je bila poverena odgovornost za radove posle smrti Le Corbusier,koja se dogodila u avgustu 1965.
U Firminy-u se pronalaze skoro svi elementi prisutni u "cité radieuse" u Marseille-u, osim komercijalne ulice, duple metalne strukture i armiranog betona (koji je obezbeđivao bolju akustičnu izolaciju između stanova) koje nisu realizovane iz ekonomskih razloga.
Između karakterističnih glavnih elemenata,izdvajaju se:
1. "pilotis", suptilniji i manje brojni u odnosu na ostale unité.
2. Trup zgrade (130x21x55 metara) je orjentisan prema osi sever-jug, koja nudi stanovima duplo izlaganje solarnoj svetlosti posredstvom samo "frangisole" kod prozora ("frangisole" nema prevod na srpskom jeziku; nesto približno bi bilo "lomac sunca" mada to nije adekvatna reč. "Frangisole" je jedna betonska prepreka u obliku pravougaone šipke,koja genijalno prelama sunčevu svetlost tako da svetlost prolazi dovoljno za osvetljavanje trpezarije i dnevnog boravka, ali ne i previše kako bi smetala sobi za spavanje koja se nalazi iznad trpezarije).
3. Sedam unutrašnjih ulica koje služe 17 abitativnih nivoa,dimenzioniranih na bazi Modulor-a (2.26 m visine sa 1.75m širine je model baze)
4. škola na krovu-terasi. Ova škola je najveća od svih do tada realizovanih za Unité; zauzima čitavu dužinu zgrade na dva nivoa.
U početku je bilo predviđeno osam aula, zamišljene za jedno zabavište i jednu osnovnu školu. U stvari ovaj prostor je zauzet sa svega tridesetak đaka u zabavištu. Ovo je jedan deo zgrade relativno podcenjen, ali čija koncepcija se otkriva zaista zanimljivom. Krov-terasa se sa sastoji iz jednog pozorišta pod otvorenim nebom, jednog dela u početku zamišljenog da ugosti male plantaže i od velikog broja rekreativnih prostora za decu iz škole. Zbog klimatskih uslova, korištenje ove oblasti danas je dosta oskudno, a pored toga sistem za izolaciju je imao potrebu za jednom intervencijom između 1995. i 1996. godine.
Predviđena i koncipirana u jednom odličnom ekonomskom i demografskom momentu, Unité u Firminy-u je nesrećno bila žrtva tendencije povratka u formu pocetkom '70-tih godina za vreme industrijske krize. Porast broja stanovnika '60-tih godina je, u stvari, bio mnogo slabiji od predviđenog. Firminy danas broji negde oko 24,000 stanovnika, manje nego 1955,kada se u stvari očekivalo uduplavanje broja stanovnika '80-tih godina.
Od 414 stanova, oko 1973. godine samo 320 su bili naseljeni. Zatim, progresivno, jedna blaga nezainteresovanost za nekretnine je dovelo do toga da je kancelarija HLM u Firminy-u pregrupisala stanovnike unité u južni deo, na način kako bi se smanjio deficit sistema za grejanje.
1994. godine je bio jedan konkurs, koji je pobedio arhitekta Henry Siriani, sa ciljem da se izvrši serija arhiektonskih i programskih rešenja, namenjenih ponovnom otvaranju barem parcijalno severnog dela.
Proglašenje Unité u Firminy-u Istorijskim Spomenikom 1993 godine, autorizuje samo modifikacije enterijera dok fasada,pilotis,krov-terasa i škola ne mogu da pretrpe nikakve intervencije ukoliko nisu restauracija istih. Zgrada je, ipak početkom '90-tih godina, pre donošenja zakona pretrpela renoviranje i danas u njoj živi oko 180 osoba.
TREĆA POSETA
"Villa Savoye", Poissy (blizu Pariza) 1929
Jedna od najpoznatijih dela Moderne, Vila Savoye je remek-delo purističkog dizajna Le Corbusier-a.
Naručena od strane porodice Savoye, Le Corbusier je definiše kao "mašina napravljena na način tako da oci vide pejzaž". Izabrana okolina je u stvari jedan prostran teren sa vocnjakom, okružena visokim stabljikama.
Građevina, čiji je plan skoro u obliku kvadrata, se razvija u vidu arhitektonske "promenade" i to preko različitih ambijenata, koja nude višestruke prikaze u perspektivi na okružujucu okolinu i preko bezbrojnih otvora (trakasti prozori, viseće bašte, red stubova u prizemlju,itd).
Kao sto je bio njegov običaj, u fazi izgradnje Le Corbusier je eksperimentisao nove tehnike i tehnologije nikada do tada upotrebljene. U ovom slučaju, ipak, nije bio srećne ruke; mnoge njegove prihvaćene domišljatosti se otkrivaju kao ogromne greške: godinu dana posle završenih radova bilo je neophodno modifikovati sisteme za izolaciju i sisteme za grejanje.
Tokom drugog svetskog rata, građevina je bila okupirana i od strane Nemaca i od strane Alijanse tako da je podnela ozbiljna oštecenja. Prepuštena na korišćenje državi 1962, vila je restaurirana i proglašena Nacionalnim Spomenikom počevši od 1965.
Ova vila predstavlja kulminaciju dugogodišnjeg dizajniranja u arhitekturi i bazu za mnoga buduća dela Le Corbusier-a.
Iako moze izgledati rigorozna na fotografskim slikama, u stvarnosti je jedna složena i vizuelno stimulativna struktura.
Karakteristični elementi:
1. Proporcije su bazirane na Moduloru - rezultatu Le Corbusier-ovih istraživanja u matematici, arhitekturi i proporcijama čoveka.
2. "Pilotis" - kuća je uzdignuta na stubovima kako bi se "odvojila" od zemlje i kako bi se efikasnije iskoristio prostor.
3. Odsustvo dekoracije.
4. Čiste boje - belo na spoljašnosti, boja koja asocira novitet, čistoću i jednostavnost i suptilne boje za enterijer.
5. Površine dosta "otvorene" ka unutrašnjosti.
6. Dinamični, netradicionalni prostor za prelaz između spratova (spiralne stepenice i rampe).
7. Nameštaj dizajniran prema veličini.
8. Trakasti prozori (preuzima industrijski dizajn).
9. Krov-bašta
10. Unutrašnja garaža (krivina prizemnog sprata je bazirana na radijusu manevrisanja Citroen-a iz 1927).
ČETVRTA POSETA
"Chapelle de Notre-Dame-du-Haut", Ronchamp (1950)
Ovaj projekat je izazvao oštre polemike u svetu arhitekture. Činjenica da se Le Corbusier okupirao oko projektovanja "mašine za molitvu" i da izabrane forme nisu objašnjive u elementarnoj geometriji, shvata se kao napad na evropski razionalizam od strane mnogih njegovih kolega.
Sa njegove strane, Le Corbusier je veličao ovaj projekat kao primer "potpuno slobodne arhitekture. Nema svrhe osim služenja Mise".
Rezultujuća forma preuzima liniju dolina na horizontu, koje postaju skoro tribine na stadijumu oko kapele.
što se tice enterijera, zidovi okrenuti ka severu i zapadu su konkavni i zatvoreni dok su oni okrenuti ka jugu i istoku konveksni. Brojni su mali otvori na zidovima koji filtriraju svetlost preko obojenog i dekorisanog stakla.
Posebna karakteristika kapele je bez sumnje krov, koji izgleda kao pramac na brodu, iako je Le Corbusier više puta ponovio da je bio inspirisan ljušturom krabe, što je ispričao u New York-u 1947.
Fotografije broj:
1. Spoljašnost Manastira de la Tourette.
2. Spoljašnost Manastira de la Tourette, gde se vrlo lepo može videti nacin na koji je Le Corbusier uspeo da izvrši filtraciju svetlosti između spoljašnosti i unutrašnjosti, tako da se u enterijeru dobija osećaj tipican za jedan manastir. Takođe lepo se vide i cementni stubovi na kojima leži čitava struktura.
3. Spoljašnost Manastira de la Tourette. Strana koja "gleda" na dolinu koja se nalazi ispod.
4. Spoljašnost Manastira de la Tourette.
5. Spoljašnost Manastira de la Tourette.
6. U sredini Manastira se nalazi jedna vrsta bašte i otvorenog prostora.
7. Unutrašnjost Manastira. Hodnik koji povezuje sobe za spavanje sa crkvom.
8. Unutrašnjost Manastira. Nastavak hodnika koji vodi u crkvu. Jasno se vidi sistem za filtraciju svetlosti genijalno osmišljen tako da svetlost ulazi dovoljno,ali ne previše tako da se ipak ima osecaj duhovnosti manastira.
9. Unutrašnjost Crkve koja se nalazi u centru građevine.
10. Unutrašnjost Crkve gde se vide dva od jedina tri lucernarija (otvora na krovu) koja dovode svetlost u crkvu.
11. Oltar Crkve.
12. Sva tri lucernarija zajedno.
13. Unutrašnjost Unité d'Habitation. Prikaz jedne od takozvanih ulica unutar gradjevine.
14. Unutrašnjost jednog od stanova sa prikazom jedne skulpture.
15. Fotografija jednog prozora gde se vrlo jasno vidi šta je to u stvari "frangisole". Ispod betonske prepreke prolazi svetlost koja osvetljava dnevnu sobu,trpezariju i kuhinju, a iznad te prepreke svetlost koja osvetljava sobe za spavanje.
16. Unutrašnjost jednog od stanova. Trpezarija i stepenice koje vode u spavacu sobu.
17. Vrtić koji se nalazi na krovu građevine.
18. Ulaz u školu i vrtic na krovu zgrade.
19. Pozorište na krovu zgrade.
20. Igralište za decu na krovu zgrade.
21. Igralište za decu na krovu zgrade.
22. Spoljašnost Unité d'Habitation.
23. Spoljašnost Unité d'Habitation.
24. Spoljašnost Unité d'Habitation.
25. Spoljašnost Chapelle de Notre-Dame-de-Haut u Ronchamp-u.
26. Spoljašnost Chapelle de Notre-Dame-de-Haut u Ronchamp-u.
27. Spoljašnost Chapelle de Notre-Dame-de-Haut u Ronchamp-u.
28. Spoljašnost Chapelle de Notre-Dame-de-Haut u Ronchamp-u.
29. Spoljašnost Chapelle de Notre-Dame-de-Haut u Ronchamp-u.
30. Spoljašnost Chapelle de Notre-Dame-de-Haut u Ronchamp-u.
31. Spoljašnost Chapelle de Notre-Dame-de-Haut u Ronchamp-u.
32. Spoljašnost Vile Savoye.
33. Spoljašnost Vile Savoye.
34. Ulaz u vilu.
35. Krov-bašta.
36. Krov-bašta.
37. Spiralne stepenice.
38. Dnevna soba.
