IZBOR TEME SA OBRAZLOŽENJEM

Radikalni teoretičari medija skloni su da televiziju porede sa atomskom energijom, govoreći o ovom mediju i uticaju koji ima na ljude, koji može biti jako povoljan ali i poguban. Činjenica je da je ovo medij kome ljudi poklanjaju najviše svog slobodnog vremena. Prosečan gledalac u Srbiji provede ispred svog tv prijemnika oko osam sati. Sama televizija postoji manje od sto godina a njene mogućnosti i do danas nisu sasvim istražene. One su svakim danom sve veće.

Devedesetih godina prošlog veka pojavljuje se HDTV (High definition tv) ili televizija visoke definicije. Standard je prezentovan u SAD 1998 godine i odmah je bio prihvaćen kao tendencija u razvoju ovog medija. HDTV donosi niz mogućnosti koji se pre svega odnose na prelazak sa analognog na digitalni način emitovanja. Pre svega, digitalna radio-difuzija racionalnije i efikasnije koristi radio-frekvencijski spektar koji je ograničen prirodni resurs. Ovo znači bogatiju i raznovrsniju ponudu, kao i šire tržište za proizvonače programskih sadržaja. Prijem digitalnog signala manje je izložen uticaju štetnih smetnji, dok je kvalitet slike i tona bolji. Digitalna emisija troši manje energije, što opet znači manje troškova emitovanja i smanjen nepovoljni uticaj na životnu sredinu. Digitalna radio-difuzija takone omogućava interaktivnost, kao i dodatne usluge koje bi programe mogle učiniti dostupnijim slabovidim ili osobama s oštećenim sluhom.

U skladu sa zaključcima Regionalne radio-konferencije Medjnunarodne telekomunikacione unije (ITU) u Ženevi, održane u junu 2006. godine , uvođenje digitalne i potpuno gašenje analogne televizije u Evropi, Africi i delu Azije, predvineno je do 17. juna 2015. godine. Evropska komisija preporučila je članicama Evropske unije da ugase analogni servis do kraja 2011. godine. Mnoge zemlje odlučile su da potpuno ugase analognu televiziju do 2012. godine.

Akcioni plan, koji je deo Strategije razvoja telekomunikacija i koji definiše ciljeve, aktivnosti i nosioce poslova u realizaciji Strategije, posebno, kao jedan od ciljeva i aktivnosti navodi i obnovu emisionih kapaciteta javnog radio-difuznog servisa i primenu digitalnih tehnika.

Objekat koji je pred vama je zgrada televizije projektovana po zahtevima HDTV produkcije, po uzoru na zgrade kakve se poslednjih godina grade u Evropi i svetu.

LOKACIJA

Lokacija se nalazi u okviru građevinskog reona opštine Novi Beograd - blok 64, uz ulicu Jurija Gagarina. Parcela se formira uklanjanjem postojećih objekata i promenom saobraćajne matrice. Površina parcele je 30100 m2 . Ulica sa severne strane parcele se proširuje do širine kolovoza od 20 m, što je dimenzija ulice na raskršću sa ulicom Omladinskih brigada. Takođe se uvodi ulica sa zapadne strane koja se uliva u ulicu Jurija Gagarina. Ova ulica odgovara postojećem saobraćajnom sistemu koje povezuju Zemunsku i ulicu Jurija Gagarina, a istovremeno i lokalnoj uličnoj regulaciji same Industrijske zone. Poprečni profil ulice ima dve kolovozne trake od 6 m, razdelnu traku od 1.2m koja je ozelenjena i širinu trotoara od 6m. Normalni poprečni profil ulice Jurija Gagarina sadrži razdelnu traku širine 14 m, tri kolovozne trake po smeru širine 10.5 m , zelenu traku između kolovoza i trotoara širine 6 m i pešačke staze širine 6 m.

Trenutna namena površina na ovom prostoru je poslovanje, sa manjim poslovnim objektima i zanatskim radionicama, kao i nekoliko privatnih stambenih objekata. Prema stanju fizičke strukture na ovom prostoru, uočava se da je urbanizacija sprovedena neplanski i u neskladu sa kontekstom. Isto važi i za lokalnu saobraćajnu matricu. Na samoj lokaciji ne postoje objekti ni celine koji su zaštićeni kao kulturno dobro.

U neposrednom okruženju se nalaze Predškolska ustanova Biser i Dispanzer medicine rada doma zdravlja Novi Beograd.

Severna strana parcele nalazi se uz industrijsku zonu koja se prostire između ulica Jurija Gagarina, Zemunske i Omladinskih brigada, a sa zapadne strane se graniči sa stambenom zonom Bloka 64. Na ovom prostoru nalaze se fabrika IMT Rakovica i Fabrika odlivaka koje su delimično u funkciji, nekoliko skladišta koja koriste zakupci i tržni centar IDEA Extra. Po GUP u do 2021, predviđena je prenamena industrijske zone u funkciju centra ili komercijalne delatnosti.

ARHITEKTONSKO – URBANISTIČKO REŠENJE

Odnos objekta sa okruženjem i urbanistička koncepcija zasnovani su na dve pretpostavke:

1. Razvoj ulice Jurija Gagarina kao longitudinalnog centran na nivou opštine i grada 2. Transformacija industrijske zone u prostor sa centralnim funkcijama tipa centra susedstva.

1.Ulica Jurija Gagarina predstavlja važnu nit u saobraćajnoj matrici Novog Beograda. Prethodna regulacija i urbanistički koncept prostora uz ovu ulicu učinili su da se objekti (pretežno stambeni) grade distancirani u odnosu na ulicu. U novije vreme, saobraćajni potencijal ove ulice i prepoznata potreba da se na teritoriji opštine Novi Beograd razvije i nekoliko poslovnih zona, učinili su parcele uz nju pogodnim za ovakve namene. Takođe, profil ulice dozvoljava gradnju objekata većeg gabarita, kao i objekata sa složenijim zahtevima po pitanju snadbevanja (kao što je zgrada televizije!)

2. Industrijska zona u ovom delu grada predstavlja i problem i potencijal u istom trenutku. Zagađenje, loši sanitarni uslovi, blokada resursa u okruženju samo su neki od problema koji se ovde na i na prvi pogled uočavaju. Sa druge strane, ako pogledamo prostor industrijske zone u svom kontekstu, on deluje kao slikovita i inspirativna celina. Sa severne strane Industrijska zona se graniči sa Zemunskom ulicom sa fizičkom strukturom gotovo suburbanog karaktera. Severo- istočno imamo aktuelnu arhitekturu, u skladu sa pretenzijama budućeg razvoja grada. Zapadno je to stambena arhitektura iz epohe socijalizma i to u svojoj gotovo simboličkoj koncepciji blokova. Prema ulici Jurija Gagarina vredi postaviti objegat koji će u ovoj kompoziciji biti četvrta dimenzijabudućnost!

Reciklažom konkretnog prostora, po uzoru na primere iz nekih većih evropskih gradova i prenamenom industrijskih hala u objekte kulture, zabave i centra slobodnog vremena dobilo bi se na kvalitetu arhitektonskog miljea grada, a jos više na kvalitetu života lokalne zajednice. Sama industrijska zona ima uličnu mrežu koja se može zadržati i za buduće namene prostora. Na području lokacije koja je predmet analize, ova matrica se gubi, tako da taj prostor izlazi iz okvira postojeće povoljne mreže. U tom smislu poslužila sam se ukrupnjavanjem parcele kako bi se formirala jedna veća jedinica koja bi ceo prostor zatvorila. U cilju tog zatvaranja, razvija se i čitav objekat koji svojom formom , orjentacijom i veličinom predstavlja okvir za budući razvoj novog centra a u prvi mah kulise za trenutni neprihvativi izgled.

Budući da je sam objekat po svojoj funkciji I formi dosta rigidan i introvertan, ne očekuje se da u ovaj prostor on kao takav unese potrebnu aktivaciju i sadržajnost. Njegova uloga je isključivo estetska i to na primarnom nivou percepcije. Zato je on zapravo okvir za neki budući centar a nikako centar za sebe.

PROGRAMSKI KONCEPT FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA

Zbog složenog sistema snadbevanja, koji podrazumeva veliku frekventnost vozila , veći deo partera zauzima lokalni saobraćaj. Za ove potrebe predviđen je kamionski pristup sa platformom za istovar i utovar tereta, kao i tri parking mesta za veće kamione i četiri parking mesta za manje kamione. Na parceli je za potrebe zgrade obezbeđeno 85 parking mesta (od toga 10 rezervisano za VIP posetioce). Glavni ulaz se nalazi sa zapadne strane, a ostali ulazi (službeni ulaz, vip ulaz, dežurna služba, tehnički ulaz…) su sa severne strane tj, uz servisnu saobraćajnicu i parking. Garaža kapaciteta 126 parking mesta nalazi se u suterenu objekta i namenjena je zaposlenima. U suterenu se nalaze i tehničke prostorije kao i magacini.

U prizemlju objekta su smešteni glavni studiji sa svim pratećim sadržajima. Okosnica samog projekta je glavni TV studio- studio 1 sa potpunim HD monitoringom i opremom za tv realizaciju. U okviru studija se nalazi glavna kabina za realizaciju i šminkernica. Ulaz za gledaoce-statiste je iz hodnika koji spaja studio i ulazni hol, dok je ulaz za performere iz zone pripreme. U pripremnim prostorijama se nalaze skladište opreme, rekviziterija i depo kostima kao i tehnička radionica. U prizemllju se nalaze još dva manja studija i dežurna reportažna služba, kao i informacioni (call) centar . Za goste programa predviđen je green room. Zgrada raspolaže sa dve VIP garderobe i jednom velikom garderobom za performere. Ulaznu zonu čine hol sa službom prijema i informacija i obezbeđenjem, kao i garderoba i toaleti. U holu su smeštene i vertikalne komunikacije –stepeništa i panoramski liftovi.

Na prvom spratu se nalazi glavna produkcijska galerija studija 1, i studija 2 (video mikser, tonska obrada, svetlo), montaža i tehnička kontrola produkcije kao i još četiri studija od kojih je jedan za tonska snimanja. Ofisi uredništva su orjentisani ka severnoj strani. U ovoj grupi se nalaze i apartmani za dnevni boravak i pripremu voditelja i spikera kao i sale za sastanke i čajna kuhinja sa prostorom za odmor.

Drugi sprat je namenjen redakciji i pripremi. Ovde se nalazi i centar za digitalnu animaciju i obradu slike, podeljen u šest sektora koji rade na različitim programima. Arhiva i dva virtuelna studija smeštena su uz prostor studija 1. Na nivou drugog sprata je i galerija sa dve svečane sale, koje se koriste i u svrhe prezentacije u toku pripreme različitig tv sadržaja.

Ofis generalnog direktora nalazi se na trećem spratu uz finansijski sektor i administraciju. Medijateka i istraživački centar su povezani sa bazom podataka arhive i koriste ih novinari i autori, i osobe sa dozvolom u cilju istraživačkog rada. Restoran funkcioniše na bazi keteringa i ima sopstveno snadbevanje preko lifta. Takođe posebnim liftom moguće je transportovati hranu i piće do ostalih mesta u objektu.

Na krovu se nalaze tehnička postrojenja, predajnik, klima komore i instalacije.

Za vertikalnu komunikaciju koriste se liftovi i stepeništa u jezgru, u zoni namenjenoj zaposlenima kao i panoramski liftovi i stepeništa iz hola. Za dostavu tereta na spratove i krov koristi se teretni lift.

KONSTRUKCIJA

Konstrukcija objekta je skeletna rastera 8 /8 metara sa armiranobetonskim jezgrima i to prve tri etaže su izvedene od armiranog betona dok su dve poslednje etaže izvedene u čeličnoj konstrukciji. Armiranobetonski stubovi su dimenzija 60/60 i oni nose armirano betonske grede dimenzija 60/30 skrivene u ploči. Grede su postavljene u oba konstruktivna pravca. Čeličnu konstrukciju čini sistem triju spratnih rešetki odgovarajuće statišžčke visine koje nose dve etaže kao i konzolu na kojoj je smeštena galerija. Rešetke se oslanjaju na oslonce koji su u sistemu armiranobetonske konstrukcije. U poprečnom pravcu one su povezane I nosačima na kraćim rasponima, odnosno rešetkama na dužim rasponima, kod hola. Za čelične grede se koriste profili IPB400 (40/30) a za ivične grede valjani U profil 400/110 a za rebra I280 (280/119). Stubovi su H profili 400/400. Tavanica je spregnuta betonska tavanica na čeličnim limovima.

Objekat je fundiran na armiranobetonskoj ploči debljine 60cm. Budući da se na terenu pojavljuje podzemna voda, urađena je kompletna zaštita od podzemne vode.

Fasada je dvostruka i to unutrašnji sloj je izveden kao strukturalna zid zavesa koja se proteže kroz sve etaže i stakleni krov. Drugi sloj je staklena opna koja obavija dve gornje etaže i to korpus objekta i konzolu. Kostrukcija fasadne opne izrađena je od cevastih profila φ 150 koji se međuspbno vezuju čvorno. Takva struktura oslonjena je na nosače od kutijastih profila 200x300 koji su postavljeni po rasteru objekta, i oni se oslanjaju na osnovnu konstrukciju-rešetku. Fasadno staklo je višeslojno strukturalno staklo. Spojevi stakla i zaptivke urađeni su sa strukturalnim silikonom i lepkovima.

Stepeništa u jezgrima izrađena su od armiranog betona dok su stepeništa u holu čelična sa gazištima od stakla.

MATERIJALIZACIJA

Podovi

Pod u garaži i tehničkim prostorijamaizrađen je kao cementna košuljicasa završnim epoksi premazom. Podovi u studijima, produkcijskum kabinama, montaži i ostalim prostorijama u kojima postoji mogućnost električnog pražnjenja obrađeni su sa anti statičim premazima na bazi epoksi smola. U holu, komunikacijama i Radnim prostorijama primenjen je pvc pod. U apartmanima je postavljen itison. U kupatilima se koristi granitna kermika.

Plafoni

Ispod armirano betonske tavanice koristi se glet masa i poludisperzivna boja. Plafno kod čelilne konstrukcije položen je na vešaljke na razmaku od 40cm u odnosu na donju kotu rebra. Plafoni su iyvedeni od gips kartnoskih ploca.

Zidovi

Osim armirano betonskih zidova jezgra objekat nema zidanih zidov, već su pregrade izrađene od gips kartonskih ploča na aluminijumskoj podkonstrukciji. Debljina zidova je 12cm osim u prostorijama sa zvučnom izloacijom i akustičkom obradom. Pregrade sala za sastanke i medijateke od staklenih panela. Završna gips kartonskih zidova je poludisperzivna boja a u kupatilima kermičke pločice u visini prostorije.

Ograde

Ograde stepeništa i galerija izrađene su od stakla koje se nosi na pravouganim nosačima od inoxa.

OBLIKOVANJE FORME

Sama forma predstavlja monoblok kao jednostavno sagledivu strukturu, lišenu detalja. Ona je po sadržaju složena, ali jednostavno uokvirena i na kraju tretirana skulpturalno kroz oblikovanje staklene opne. Forma zapravo predstavlja kretanje, i to ono koje se odvija u njenom neposrednom okruženju, svakodnevno i sa ciljem. Predstavlja gužvu, kašnjenje, užurbane prolaznike i u opšte stanje pokreta koje vezujemo za grad, a to je segment koji nedostaje ovom prostoru.

Već je pomenuto da objekat sam po sebi nema cilj da privuče posetioce ili zainteresuje nekim svojim sadržajem. Sama funkcija nalaže da se on prema prolaznicima gradi distancu.Introvertnost koja proizilazi iz same funkcije do nekle brišu komunikacije koje se nalaze na eksponiranim delovima fasade kao i činjenica da je to kuća koja živi 24 sata svojim punim kapacitetom. Svojim gabaritom objekat markira dati prostor, uokviruje ga i čini prepoznatljivim.

Sama ideja o ovoj funkciji pretpostavlja gradnju koja se dešava (bar sa aspekta aktuelnog trenutka) negde u bliskoj budućnosti. Za ovaj trenutak ona je definitivno jedan korak ispred realnog stanja medija u Srbiji. Arhitektura je takodje medij.

O AUTORU

Download CV-a (PDF, 104kB)

Prijatelji

psihologija
igre za decu